Извођењем Ковачевића олакшан посао Кајрату

Пораз од 2:0, чак и ако је претрпљен код куће, не значи да је све готово. Један гол у реваншу и све је могуће.

Црвена звезда у Алма Ату, у четвртак, не би требало, а сигурно и неће, да оде с белом заставом. Али, да би могла не само да се супротстави Кајрату, него и да га избаци на почетку пута ка Лиги Европе, мора да извуче и поуке из међусобног сусрета у Београду.

Чињеница је да је тим из Казахстана у оваквом тренутку у предности, јер је тамо фудбалска сезона у пуном јеку. Црвена звезда је сада, из оправданих разлога, неспремна.

Да би наши клубови имали боље изгледе да прођу Уефине квалификације било би сврсисходније да уместо неких помодних промена (увођење доигравања за првака и опстанак, промена назива лиге и томе слично) првенство Србије почне у пролеће и заврши се у јесен.

Ако се репрезентација пробије на светско или европско првенство у том раздобљу би био предах у нашем шампионату, као што је то било за Светско првенство 1950.

Али, то не зависи од Црвене звезде или барем не искључиво од ње. А шта је могла да учини против Кајрата што зависи само од ње?

Упркос проценама (на кладионицама) да је ближа победи она је изгубила код куће. То, међутим, није оно најгоре, јер може да се оправда и тиме што је од другог минута играла с играчем мање, што је при крају првог полувремена примила гол из офсајда...

За бригу је то што после свега што се догодило у другом полувремену може да се каже да је Звезда још и добро прошла. Играчи Кајрата су имали две-три шансе које су боље и од пенала, али је голман Рајковић задивио.

До тих прилика казахстански тим је дошао, што би се некад рекло, ситним везом – додавањима на кратко у којима је учествовало по неколико играча. А то значи да је игра била у њиховим рукама, да су владали на терену.

Сили или енергији, што на казашком значи кајрат, Црвена звезда није могла да се супротстави, јер кондиционо није спремна. Али, томе је и сама допринела.

Када је у другом минуту искључен Павићевић тренер Божовић је на место заштитника увео Јовановића, играча с истом таквом улогом у тиму. Он се није прославио, али нека то остане по страни. Проблем је што је извео Ковачевића, чија је највећа одлика да трчи и бори се за двојицу. А такав играч је преко потребан кад се остане с играчем мање.

Они што су остали у везном реду су фудбалери, који су у тиму више да припремају Звездине нападе, него да спречавају противничке. Ковачевић је управо тај који забија клипове у машину која иде ка голу „црвено-белих”. Таквог играча Кајрат није имао против себе.

Питање је и колико је сврсисходно да се у тиму држе четворица у одбрани кад нико не игра с четворицом изразитих нападача. Тај вишак служи да исправља грешке саиграча, али од тога Звезда овога пута није имала вајде.

Као оправдање или објашњење за овакве исходе „у Европи” редовно нам се сервира да су нам потребна појачања, а за то се нема пара. Јасно, Морињо или неки сличан набеђени тренерски велеум не би водећи наш или неки сличан клуб дочекао пролеће у Европи, али шта ми можемо да учинимо без куповине играча какве доводе Реал, Челзи или Интер?

Није да наши клубови не купују играче. Купују их и то из целог света. Дакле, могу да бирају.

А то што не доведу из Африке неког Дрогбу на почетку каријере или из Латинске Америке неког Месија док је још дечак, него углавном неке мачке у џаку, то је већ друга ствар.

Међутим, зашто нам одлазе наше младе „звери”? И то не у Енглеску, Шпанију, Италију или Немачку, него, рецимо, баш у Казахстан.

У Кајрату игра Жарко Марковић. Поред њега нико из Звезде није могао да прође, а колико је висок (204 цм) ни птица, да је била у црвено-белом, не би прелетела.

А поникао је у Звезди?! Играо је потом у Сопоту и БАСК-у. Никоме код нас није био потребан и у 21. години (2006) отишао је у Румунију, а од прошле године је у Кајрату. За то време је Звезда променила и купила много играча за задњу линију одбране.

Свежији пример је Немања Максимовић, стрелац победоносног гола у финалу Светског првенства за омладинце против Бразила. И он је занат научио у Звездиној школи, а онда отишао Домжале. И то не као било ко, него као капитен наше омладинске репрезентације, која је освојила европско првенство!

Од фебруара је у Астани, највећем Кајратовом супарнику у Казахстану. А Звезда је и овог лета куповала појачања и није могла на све њих да рачуна у четвртак.

Иван Цветковић