Доктори „лек” траже у писању

Суочавање са тешким животним судбинама, постављање дијагноза, лечење компликованих болести често утичe на расположење лекара па многи траже начин како да се ослободе негативне енергије и усмере снагу на то како најбоље да помогну својим пацијентима. Неки доктори уживају у планинарењу, други у сликању, има оних који воле да вежбају, а највише је доктора који „лек” траже у писању.

Једна од докторки – писаца коју пацијенти обожавају, а која не скида осмех с лица је др Радмила Шехић, из Градског завода за хитну медицинску помоћ.

Ту ради већ 32 године, а песме пише независно од временских услова, прилика, расположења, чак и после напорног дана јер јој то представља олакшање. Издала је већ пет збирки песама за децу. Када прегледа пацијенте у амбуланти, они углавном напусте ординацију охрабрени и бољег расположења него када су дошли и често од њих чује: „Докторка, останите увек исти”.

– Тада схватам да оно што радим има смисао. Свака болест је стање духа и треба бодрити особу да бисмо нашли заједнички пут ка квалитетном животу. Нису малобројни спојеви медицине и литературе, јер су и у прошлости многи лекари били писци – каже др Шехић.

У Хитну помоћ свакодневно се сливају најразличитије људске патње и тегобе. Њихови лекари су први у контакту са особама у невољи. То је код многих пробудило посебне емоције. Можда се ту крије  објашњење откуд велики број чланова Удружења лекара – писаца „Видар” су баш лекари из Хитне помоћи. Неки су романописци, неки приповедачи, неки се баве филозофским приступом темама, други историјским дешавањима, а има и оних који пишу афоризме и хумореске или су песници – појашњава др Шехић и додаје да јој много значи то што је у свему подржава супруг, који је „прати” од школских дана.

Поносна што је била међу онима који су покренули формирање Удружење лекара – писаца „Видар” 2013. године, др Шехић каже да за сада имају 37 чланова, из разних градова Србије, али и Аустралије, Француске... Повезала их је идеја да лекари који се баве литературом нађу заједничке теме, а све како би се култура подигла  на виши ниво.

– Имамо чланове и изван Србије. Надамо се да ћемо да остваримо богате контакте и премостимо територијалне препреке отварањем нових пунктова удружења и користећи предности технологије. У формирању удружења учествовало је седам лекара – оснивача, а место окупљања и свих акција је Установа културе „Палилула”. Реч је о непрофитној организацији која има жељу и наду да се лепа утешна реч и здраво размишљање пренесу будућим генерацијама. Недавно смо гостовали у Нишу на позив др Љиљане Митровић, када смо примили и новог члана, даровитог песника – хирурга др Небојшу Ђорђевића – додала је др Шехић.

----------------------------------------------------------------

Писање није прављење оброка

Радмила Шехић полако пише песме. Сваку риму безброј пута понови уједно трагајући за правим изразом.

– Не јурим „квантитет” јер мислим да писање није прављење оброка, већ нешто што треба да живи за многе генерације. После треће збирке песама, деца из Основне школе „Мића Стојковић” из Умчара са наставницом Снежаном Дабић сценски су илустровала моје књиге. Направили су и часопис „Школско огледалце” у којем постоји рубрика „Рада нашег детињства”. И са ђацима ОШ „Душко Радовић” сам у контакту, па смо заједно гостовали у неким телевизијским емисијама. Прошле године сам представљала песме у радио емисији „Добро јутро, децо” и мислим да сам тиме направила корак више ка суштини за којом трагам – закључила је др Шехић.