Мала фабрика лекова у апотеци

Већина грађана мисли да је једино задужење фармацеута да издају медикаменте са рафова апотека, а ову предрасуду разбијају фармацеути из Апотека „Београд”, који свакога дана израђују на стотине различитих врста препарата.

Пацијенти који нигде не могу да пронађу одређени лек, неопходан у лечењу неке болести, сламку спаса често налазе у објектима ове установе, у којима искусни фармацеути израђују такозване магистралне лекове и то на основу одређеног рецепта који је лекар препоручио болеснику.

У апотеци „Први мај” стручњаци најчешће мешају супстанце од којих настају разни офталмолошки препарати, а које користе углавном старији грађани, али и гелове, пасте, растворе за оне нешто млађе Београђане који имају проблематичну кожу.

– Једино не правимо таблете, али зато израђујемо дијагностичка средства и траке, емулзије, капи, масти... Имамо и саветовалиште о здравственој нези коже, посебно младих који су у пубертету, а значајни су и наши лосиони и креме против акни. Сваки прописани рецепт проучимо и стручно направимо лек. Пацијенти нам се стално враћају, а ми никад ниједну особу нисмо вратили из апотеке, а да јој нисмо изашли у сусрет. Ово је веома креативан посао и због тога око 80 одсто оних који заврше фармацију имају жељу да раде у овој области – објаснила је Нина Драгићевић-Ђурић, специјалиста технолог у апотеци „Први мај”.

Запослени у овој правој малој фабрици лекова кажу да прате који су лекови дефицитарни на тржишту и да онда крећу у њихову израду. Сматрају да имају значајну улогу у лечењу обољења грађана, јер добро знају да се великим фармацеутским кућама не исплати да праве мале дозе медикамената.

– Имамо право да израђујемо препарате без конзерванса, јер неки пацијенти после операција не смеју да користе оне који их имају у свом саставу. Значајни су и они које израђујемо за бебе које су рођене са аномалијом, које имају хипертензију и припремају се за операцију срца, али и за новорођенчад која су ХИВ позитивна. Тражене су и капи за очи са супстанцом аминокиселине које се користе код обољења рожњаче – нагласила је Снежана Пантелић-Живановић, управник ове апотеке, додајући да њихове услуге траже становници свих земаља бивше Југославије.

Како објашњавају фармацеути, супстанце, којих има око 200, а од којих се израђују препарати, стоје у одређеном карантину до испитивања, а затим се стављају у стерилисане теглице и тек тада су спремне за коришћење. Да би све било у складу са прописима, сировине од којих се справљају рецимо масти, или капи морају да прођу кроз Контролну лабораторију, која има сертификат да ради анализе хемијских супстанци, не само за њих, већ и за све заинтересоване установе. Правило је такво да пацијент у ову установу мора да дође са рецептом лекара, затим добија свој број и увече, или сутра ујутру може да подигне препарат. 

– Приликом избора хемикалија, амбалаже, поступака израде, опреме и услова за рад примењујемо правила такозване добре произвођачке праксе. Због недостатка комбинованих капи за нос и уши на тржишту и ови се препарати могу код нас направити. За израду прашкова који су неопходни у лечењу неких болести попут плућне хипертензије користимо готове лекове од којих одређеним технолошким поступком израђујемо тачно дозиране препарате. Корисници наших услуга су пацијенти са рецептима, или извештајима лекара различитих специјалности, домови здравља, институти, клинике и приватне ординације – додала је Славица Мирашевић, специјалиста технолог у овом објекту.

Међутим, како наводи Оливера Гордић, директор Апотека „Београд”, ово није једина установа којој грађани могу да се обрате за помоћ. Она објашњава да највећу израду лекова имају апотеке „Први мај”, „Романија”, „Свети Сава” и „Матеј Ивановић”, а да су цене ручно прављених производа приступачне и да се формирају на основу утрошеног материјала и амбалаже, као и радне таксе.

– Такви лекови су некада били база апотекарства у нашој земљи. Лекар може да пропише израду неког препарата у случају да тог лека нема тренутно на тржишту. Предност овакве индивидуалне терапије на Западу је веома цењена, па ћемо покушати у наредном периоду да подсетимо стручну јавност и пацијенте на њене предности – закључила је Гордићева.