Колико грчко „не” успорава српски пут у ЕУ

Иако се у овом тренутку још не зна какве ће потезе повући Брисел поводом грчког референдумског „не”, ипак је јасно да ће имати и те каквог утицаја на Србију и регион западног Балкана. Уколико Европска унија одлучи да казни Грчку, то би, како се оцењује, могло да донесе знатно строже услове за пријем у чланство ЕУ, а чак се не искључује ни могућност одустајања од даљег проширења. Уколико би, пак, уследио договор о помоћи Грчкој, тада би Србија и остали на Балкану боље прошли.

Борис Тадић, бивши председник Србије, данас лидер СДП-а, каже за „Политику” да ће грчко „не” „нажалост утицати на успоравање преговора о поглављима, и то не само у преговорима са Србијом, него и са осталим земљама у региону”.

Поводом чињенице да у ЕУ засад превладава став да Грчку треба казнити, Никола Јовановић, програмски директор ЦИРСД-а, верује да би таква одлука на неки начин значила и крај проширења ЕУ на западном Балкану. „Ако одговор Европе, пре свега Берлина, буде непоколебљив да су Грци одбили њихову последњу понуду и да је референдум био о останку у ЕУ, у том случају они ће настојати да Грчку истисну из монетарне уније, што правно баш није једноставно, али ће политичка воља ићи у правцу да се Грчка изолује, казни и да економске последице буду што теже по Грке. Тај сценарио, који је по мени вероватан, био би лоша вест за Србију. Грчка би била још изолованија, а комплетан Балкан додатно маргинализован”, каже Јовановић.

У прилог тој тези наводи да је мало вероватно да би Немци и Европљани одустали од Грчке, а истовремено примали остале земље Балкана, које су економски и стратешки много слабији играчи. „Без обзира на грчке тешкоће, њихов друштвени производ је и даље највећи на Балкану. Истискивање Грчке из ЕУ, а истовремено убрзавање интеграције Србије, Македоније, БиХ, Црне Горе и Албаније незамисливо је”, каже Јовановић.

Друга варијанта европског одговора јесте да се преговара трећи пакет помоћи Грчкој. „У случају омекшавања позиције према Грчкој, што је тренутно мање вероватно, могуће је да би ту било користи и за Србију и за Македонију”, мисли Јовановић и наводи да се такво размишљање појављује у Паризу, у којем се указује да је ЕУ политичка унија и да је лош сигнал ако се дозволи да се Грчка одаљи од ЕУ, па да треба разговарати о пакету који би морао да укључи неки опрост дуга – што Немци не прихватају.

Па шта ће онда нама, у сенци грчког изјашњавања, сутра рећи канцеларка Ангела Меркел? „Без обзира на то шта ће Меркелова рећи у Београду и декларативно изјавити о Балкану, у ком ће правцу ићи Европа и самим тим проширивање, став Немачке о питању проширења много јасније ће се видети на примеру одговора на грчки референдум”, подвлачи Јовановић.

Тадић је у суботу изјавио да Србија очигледно нема никакво јасно обећање о отварању преговора и поглавља са ЕУ и да су европске интеграције успорене, наводећи да ће највероватније бити отворено само поглавље 35 које се односи на Косово и Метохију. На наше питање зашто мисли да ће бити отворено само поглавље 35, Тадић каже: „Очигледно је да се поглавља до сада нису отварала спрам напретка у областима у којима је било померања, већ спрам напретка у дијалогу са Приштином. Да није тако, одавно би била отворена поглавља за која смо били спремни”, каже он.

Међутим, Ласло Варга, заменик председника скупштинског одбора за европске интеграције, указује да то не би било у складу са досадашњим ставом ЕУ, која је предвидела отварање три поглавља – 35, 23 и 24, у пакету. „Очигледно је да је за неке чланице поглавље 35 кључно, али не видим да су за Европску комисију ова два преостала поглавља мање важна”, каже он и додаје да акциони планови за поглавља 23 и 24 још нису дефинитивно прихваћени. „Једноставно, нисмо дошли до тачке да будемо спремни за отварање ни та два поглавља”, наглашава Варга, који је иначе уверен да ће Меркелова овде доћи с порукама које су у вези с нама, а не с Грчком. „Претходно је дошла са изузетно јасним порукама. Надам се да ћемо овога пута, након њене посете, ипак имати другачији исход – отварање преговора, а не неку одлуку у другачијем правцу”, истиче Варга, уз нагласак да „свакако није повољна околност за даље проширење” кад се појави овакав проблем, какав је грчки.

Да ли би некакву улогу у проширењу могао да одигра геостратешки моменат? На то је указао и Томаш Шемоњак, потпредседник пољске владе, рекавши да ће се у овом региону одигравати важно геополитичко супарништво са Русијом и да ЕУ треба више да се отвори према Србији и земљама западног Балкана.

У уверењу да „грчка прича” свакако укључује и тај моменат, Варга каже да је много важнији финансијски аспект. „У овом тренутку ситуација је још нејасна. Ово питање могло би се отворити тек уколико би Грчака, рецимо, била искључена из ЕУ. Али, ако Грчка више не буде у еврозони, што је реално, то још не значи неку велику промену у том смислу – неће она бити једина чланица која није у еврозони”, наводи Варга.