За треће дете – плата из буџета

Будући српски грађански законик обавезаће државу да подстиче рађање месечном исплатом мајкама са троје деце. Мајке ће ово право имати до пунолетства трећег детета, а да ли ће месечна сума бити симболична или ће ипак бити нека врста плате за мајке – одлучиће Влада Србије, која треба да оснује демографски фонд.

Грађански законик прописује да та сума треба да буде – у складу са могућностима буџета Републике Србије.

Оснивање демографског фонда биће регулисано посебним прописима, а грађански законик обавезује државу, градове и општине да подстичу рађање деце и свим другим мерама – пореским, радноправним, стамбеним, економским и социјалним.

Ретроактивне исплате неће бити, па ће мајке са троје пунолетне деце остати ускраћене за свој допринос наталитету. „Минули рад” им неће бити узет у обзир, али ће се труд можда исплатити уз помоћ унука. Тек када законик буде усвојен и када се буде знало да ли ће месечна накнада бити значајна за кућни буџет, пунолетна деца ових мајки можда ће бити подстакнута да раније ступају у брак и оснивају породице са троје деце.

– Право на месечну надокнаду имаће и жене које већ сада имају троје деце. На пример, ако треће дете има 17 година када грађански законик ступи на снагу, мајка ће имати право на надокнаду још годину дана, то јест до пунолетства трећег детета. Ретроактивне исплате неће бити – каже Ратко Слијепчевић, члан владине Радне групе за израду грађанског законика.

Радна група је имала у виду да је неопходно да Србија „обнови свој демографски фонд”, како каже Слијепчевић. Међутим, он сада не може да каже колика би била месечна сума коју ће мајке добијати, али се слаже да не треба да буде симболична.

Све мајке које роде треће дете после ступања законика на снагу примаће ову надокнаду 18 година. Оне које већ имају треће дете примаће накнаду откад законик ступи на снагу до 18. рођендана трећег детета. За четврто дете није предвиђен подстицај, јер само треће дете доноси новац из буџета.

Мере за подстицање рађања прописане су чланом 2217 будућег грађанског законика. Писци су оценили да ће мајке са двоје деце тако бити подстакнуте да се лакше одлуче на рађање трећег детета, јер низак стандард и несигурност радног места нису нарочито подстицајни да би четворочлана породица одлучила да се прошири и добије још једног члана. Наравно, право на надокнаду неће имати само мајке које су у браку, већ све које су родиле треће дете, без обзира на то да ли су деца из једног, два или више бракова, да ли су брачна или ванбрачна. Осим тога, разматра се и могућност да ово право буде признато и самохраним очевима са троје деце.

Неће се правити разлика између запослених и незапослених мајки, јер је демографска накнада за допринос наталитету предвиђена и за једне и за друге.

„Мајка и дете уживају посебну заштиту државе”, пише у нацрту грађанског законика, у делу који се односи на подстицање рађања деце.

„Држава и локална самоуправа су дужни да финансијским, пореским, радноправним, стамбеним, економским, социјалним и другим мерама и активностима подстичу рађање деце. Посебним прописима се уређује подстицање рађања деце, нарочито формирањем демографског фонда за стимулисање пожељног наталитета у складу са могућностима буџета Републике Србије”, пише у ставовима 2 и 3 члана 2217 будућег грађанског законика.

Породице са малолетним трећим дететом нестрпљиво ће чекати нови законик, а многе парове са двоје деце можда ће баш ова одредба подстаћи на проширење породице. Зато овај закон чекају и рођена и још нерођена трећа деца.

Циљ је да се рађање подстакне конкретном акцијом државе, а не паролама и фразама.

-------------------------------------------------------

Сума већа од 20.000 динара?

Пре четири године, када је „Политика” сазнала да писци будућег грађанског законика разрађују идеју о демографском додатку за мајке са троје деце, било је речи о суми која не сме бити мања од 20.000 динара. Да ли ће тако и бити, одлучиће Влада и Министарство финансија посебним прописима.