Живот у Грчкој дан после „oxи”

Специјално за „Политику”

Никити, Ситонија – Пензионери Елени и Јанис уложили су животну уштеђевину у кућу коју изнајмљују током лета. Од туризма живе и нису од оних који ових дана стоје пред банкоматима и подижу пензију на кашичицу. Ипак, имају разлога за бригу. Иако су се дуж маслињака у дворишту управо паркирала три аутомобила из Србије и стигле још три породице које ће наредних десет дана провести одмор овде, недалеко од места Никити на Ситонији, још помињу претходну смену која се није појавила. Гости из Француске су, због неизвесне економске ситуације отказали чак две капарисане недеље, а то је, кажу, велики и непланиран губитак. Само за отказивање резервација крајем јула и почетком августа, када летују платежнији гости из западноевропских земаља, власници вила у овом делу Ситоније изгубили су десетне хиљада евра. А тај новац, само дан пошто су грађани Грчке рекли „не” строгим мерама штедње и условима кредитора вреди, кажу, много више него прошле године због економске неизвесности у којој се нашла њихова земља.

– И наш избор је био „не”. Иако многи од нас живе само од туризма, нисам размишљао како ћу да гласам. Верујем влади и премијеру Ципрасу, али сам сигуран и у то да је ово почетак једног тешког периода за грчку економију и народ. Моји гости из Француске и Немачке отишли су на другу страну и то је слика која ће нам се сигурно понављати до краја сезоне, прича Јанис и додаје да су гости који тренутно летују на овом делу Ситоније углавном из Србије, Македоније и Бугарске, док су они из западне Европе махом већ изабрали нове дестинације.

На граничном прелазу Ђевђелија, у шест ујутро, било је заиста више београдских таблица него у Улици кнеза Милоша у јутарњем шпицу. Гости из Србије не маре за кризу у Грчкој (зар нам то и у Србији није свакодневица), и све што их је занимало (осим резултата референдума, наравно) јесте да ли је снабдевање основним потрепштинама уредно. Иако овде функционише све без проблема, има, дакле, горива, многи су резервоаре напунили до врха на пумпама у Македонији, јер је осетно јефтиније. Литар евродизела је, на пример, у Македонији 90 евроценти, док у Гркој литар истог горива кошта 1,27, а безоловног 1,52 евра. Гориво је скупље, али је већина намирница у супермаркетима јефтинија него у Србији.

Туристи се углавном снабдевају у Лидлу. Ових хард дисконта има шест само на Ситонији, тако да је снабдевање омогућено целом дужином полуострва.  Ниже цене су посебно изражене када је реч о готовим јелима, па тако паковање лазањи од 700 грама стаје два, готова пица (900 грама) 3,58, а 700 грама готових ћуфти је 2,59 евра. Килограм филета од белог меса, спремних за пржење је 3,30 евра. Кечап од 900 милилитара је 1,29, сир фета 3,49, сир гауда, у паковању од пола килограма 3,20, док је литар уља 1,12 евра.

– На полупразном шеталишту у месту Никити које је, кажу у овом периоду прошле године било крцато, власници локала, кафића и ресторана, забринуто одмахују главом. Нису задовољни, јер посао је, кажу заиста стао.

– Огромна је разлика и у односу на прошлу недељу. Сезона је увелико почела, али ово затишје не обећава, и то није највећи проблем. Не знамо како даље, мучи нас неизвесност. Свет тренутно прати оно што се дешава у Атини и већим градовима, млади демонстрирају, Грчка је у центру пажње. Бојим се онога што следи после. Треба живети и када престанете да будете прва вест у светским медијима. Ми у туризму и трговини већ осећамо последице, каже једна власница радње са сувенирима на шеталишту, које је синоћ заиста било полупразно. У баштама ресторана на обали тек по нека групица гостију. Редови су само испред банкомата и киоска са гиросом који овде иначе кошта 2,50 евра.

Према подацима Светске туристичке организације претпрошле године је Грчку посетило око 18 милиона туриста који су грчкој економији оставили 28,3 милијарде евра или 16,3 одсто БДП. Савет за туризам је тада предвиђао да ће приход од туризма у Грчкој расти годишње за око 3,7 одсто. До 41,8 милијарди евра или готово 20 одсто БДП-а колико се претпостављало да би требало да достигне 2024. године. У овом тренутку нико не може да прогнозира колико је то реално, с обзиром на позицију у којој се сада налази Грчка. Колико је овој земљи туризам важан најбоље показује податак да је у овом сектору запослено око 670.000 грађана или готово петина запосленог становништва. То је огроман број, посебно када се узме у обзир ниво незапослености у Грчкој која је у једном тренутку износила 26 процената.