Шта се на Штранду бели - Егзиташи шатор разапели

НОВИ САД – Егзит камп јутрос у осам сати отворио је своје капије за посетиоце јубиларног 15. Егзит фестивала, а први гости кампа били су Црногорци и Македонци, односно Владан и Вук из Подгорице и Јовче, Фифка и Кристијан из Струмице.

Камп се ове године налази на новој локацији, на најлепшој плажи на Дунаву - новосадском „Штранду”, а како су Танјугу рекли први гости кампа, нова локација је најатрактивнија од свих досадашњих и за разлику од предходних има доста дрвећа чији хлад је спас од паклене врућине, а ту је и плажа и Дунав и све то заједно нуди много већи комфор камперима.

Владо и Вук из Подгорице кажу да су у Нови Сад стигли возом који, како рекоше” „за дивно чудо није каснио”, па су имали довољно времена да на рецепцију кампа стигну пре осам сати, што је термин званичног почетка рада кампа, и , како са поносом истичу „уђу у историју” као први прави гости кампа, јер они који су се већ у њему налазили, а било је тридесетак шатора, су волонтери који су дошли дан раније и „који се не рачунају”.

Владо је истакао да им је то што су дошли први омогућило да „зазму простор у дебелој ладовини и на њему разапну чадор”, али је пожурио да се оправда да је за „све крив воз који није каснио” и да он и његов друг нису ранораниоци и да им „не пада на памет да руше мит о Црногорцима, раду и спавању”.

„Да није воз пожурио ми не би поранили, но би још звали неког, а у Нови Сад има пуно Црногораца, да нам постави шатор и да нађе дебелу ладовину”, каже Владо пола у шали, а пола и збиљи, љубазно позивајући госте да сврате у његов шатор на ракију јер се зна „какви су Црногорци домаћини”.

Вук је рекао да су прошле године били на Егзит фестивалу први пут, да је са њима био још један друг који се лани „префорсирао' па није мога' доћ' ове године”, а да су њих двојица „калкулисали прошле године и да су се ове вратили да утврде градиво”.

„Могли смо да изнајмимо стан и сигурно би било комфорније, али то не би било то. Камп је заиста феноменална ствар, ево видели смо неке момке да су дошли из Вашингтона само да би били у кампу, па кад су они могли да потегну толики пут преко света, можемо и ми који смо ту на пар сати, ако воз не касни”, рекао је Вук.

Након позива да попијемо ракију у „њиховом дому” и нашег одбијања јер смо „на радном месту” Влада је занимало за коју медијску кућу радимо, а кад је добио одговор Танјуг узвикнуо је „Вуче ови су ти из Танјуга, знају ли ти кући где си, ако не знају сад ће знати сигуран буди, Танјуг ти сви у Црну Гору преносе”.

Мртву трку за титулу „првих кампера” са Вуком и Владом водила је тројка расположених момака из Македоније, тачније из Струмице - Јовче, Фифка и Кристијан, који су од самог уласка у камп кренули да воде „научну расправу” о томе у које доба дана ће на ком делу кампа бити највећа хладовина.

„Треба нам дебео хлад. Овде је најбоље, али није равно, како да нађемо неког да нам мало лопатом ископа и поравна терен, не мора он сам да ради ево и ми смо ту, ми ћемо га бодрити, а ако треба зваћемо и комшије да га бодре”, каже Фифке, очигледно задужен за добру атмосферу у „македонском вигваму” који ће ваљда до краја дана бити подигнут, после вишечасовне дебате да ли сунце „бије с ову или со ону страну”.

Јовче, који студира у Скопљу, каже да му је ово први пут да долази у Нови Сад и на Егзит фестивал и да очекује одличан провод. Како је истакао одлуку да дође у Нови Сад донео је на наговор неколико пријатеља који су ранијих година били на Егзиту и који су га „данима давили” причама о сјајној атмосфери те је решио да то и сам осети.

Међу онима који су још јуче поставили своје шаторе а који нису у конкуренцији за престижну титулу првог кампера, јер се не ради о „правим” гостима, већ о волонтерима, су Марко и Тијана из Београда и Адла из Сарајева.

„Ово је пети Егзит на коме волотирамо, раније смо дошли јер је Тијана јуче имала обуку, а ја је имам данас, а ви сте мало поранили”, рекао је видљиво поспани Марко, успут гунђајући да се Тијани од ране зоре шета, и правдајући се да јој он за то није крив па му „не да ока да склопи”.

Тијана је, међутим, била потпуно другачијег расположења, раздрагано је причала како једва чека да почне Егзит, а пре свега да што већи број гостију почне долазити у камп јер како рече „камп је врх”.

„Камп је пола Егзита, ко није био у кампу као да није би био на Егзиту”, рекла је Тијана.

Једна од волонтерки на Егзит фестивалу је и Адла из Сарајева, која је такође смештена у кампу и која је у Нови Сад дошла јуче. Она каже да до сада није била у Новом Саду, али да је прошле године била на Sea Dance фестивалу у Будви због чега је одлучила да дође и на Егзит.

„Многи пријатељи су ми саветовали да дођем на Егзит уверавајући ме да као млада особа морам да осетим ту атмосферу, одлучила сам да их послушам и верујем да нисам погрешила”, рекла је Адла.

Излазећи из кампа на „Штранду” видели смо да је на рецепцији почела да се ствара гужва, да камп почиње да живи својим препознатљивим животом.... и тако све до 14. јула, а онда опет догодине „Јово на ново”.