Пред­сед­ник и пре­ми­јер воде бит­ку око будућег правца Пољске

По­лег­зит, од­но­сно из­ла­зак Пољ­ске из Европ­ске уни­је, да­нас је ствар­на прет­ња, бар пре­ма ре­чи­ма ше­фа вла­де у Вар­ша­ви До­нал­да Ту­ска. Ве­ћи­на стран­ке Пра­во и прав­да (ПиС), као и по­је­ди­не дру­ге пар­ти­је, по­др­жа­ли би из­ла­зак, а пред­сед­ник Ка­рол На­вроц­ки је њи­хов по­кро­ви­тељ, сма­тра пољ­ски пре­ми­јер. Ње­го­ву оп­ту­жбу пра­ти тврд­ња да Ру­си­ја, аме­рич­ки по­крет МА­ГА и европ­ска крај­ња де­сни­ца, пред­во­ђе­на ма­ђар­ским пре­ми­је­ром Вик­то­ром Ор­ба­ном, по­ку­ша­ва­ју да раз­о­ре ЕУ.

„За Пољ­ску би то би­ла ка­та­стро­фа. Учи­ни­ћу све да их за­у­ста­вим”, на­пи­сао је Туск на мре­жи „Икс” про­шле не­де­ље.

У сре­ди­шту су­ко­ба на­ла­зи се ве­то пред­сед­ни­ка На­вроц­ког на кре­дит од 44 ми­ли­јар­де евра из про­гра­ма ЕУ „Ак­ци­ја без­бед­но­сти за Евро­пу” (СА­ФЕ). Пла­ни­ра­на сред­ства тре­ба­ло би да бу­ду усме­ре­на у про­тив­ва­зду­хо­плов­ну од­бра­ну, тех­но­ло­ги­је за су­зби­ја­ње дро­но­ва, ја­ча­ње по­ли­ци­је, гра­нич­не кон­тро­ле, али и у са­о­бра­ћај­ну ин­фра­струк­ту­ру. Иако су по­сла­ни­ци Сеј­ма кра­јем фе­бру­а­ра да­ли зе­ле­но све­тло за за­ду­жи­ва­ње, На­вроц­ки је „по­ву­као руч­ну” про­шле не­де­ље. Пре­ма ње­го­вом ми­шље­њу, реч је о про­гра­му „ко­ји под­ри­ва пољ­ски су­ве­ре­ни­тет, не­за­ви­сност, као и еко­ном­ску и вој­ну без­бед­ност”. ПиС је ра­ни­је упо­зо­ра­вао да би Бри­сел мо­гао да ис­ко­ри­сти пла­ни­ра­ни ме­ха­ни­зам над­зо­ра над тро­ше­њем сред­ста­ва ка­ко би вр­шио при­ти­сак на Вар­ша­ву, док је ТВ Ре­пу­бли­ка, ко­ја по­др­жа­ва ову стран­ку, још ди­рект­ни­је на­па­ла про­грам уз по­ру­ку да пре­ми­јер Туск по­ку­ша­ва да на­то­ва­ри По­ља­ци­ма ми­ли­јар­де евра ду­га пре­ма Не­мач­кој, осла­ња­ју­ћи се на ан­ти­не­мач­ке сте­ре­о­ти­пе при­сут­не у де­лу пољ­ске де­сни­це. Из њи­хо­вог угла, не­ма по­тре­бе за кре­ди­том, јер је ове го­ди­не пољ­ски бу­џет за од­бра­ну пре­ма­шио 4,8 од­сто БДП-а, чи­ме се Пољ­ска већ свр­ста­ва ме­ђу зе­мље НА­ТО-а са нај­ви­шим вој­ним из­два­ја­њи­ма.

Али вла­да не од­у­ста­је. Из Ту­ско­вог ка­би­не­та са­оп­шти­ли су да ће обез­бе­ди­ти да сред­ства из СА­ФЕ ипак стиг­ну у Пољ­ску, ма­кар пу­тем сло­же­ни­јих про­це­ду­ра, не­пре­ци­зи­ра­ју­ћи на шта тач­но ми­сле. Иако пре­ми­јер пред­во­ди Гра­ђан­ску плат­фор­му (ПО), ко­ја за­јед­но са парт­не­ри­ма има ве­ћи­ну у пар­ла­мен­ту, то и да­ље ни­је до­вољ­но да се над­гла­са ве­то ше­фа др­жа­ве. За по­ни­шта­ва­ње бло­ка­де, Ту­ско­вом та­бо­ру по­треб­но је три пе­ти­не чла­но­ва Сеј­ма.

Спор око кре­ди­та ЕУ са­мо је врх ле­де­ног бре­га ду­бљег су­ко­ба о спољ­но­по­ли­тич­ком кур­су Пољ­ске. Док На­вроц­ки, ко­ји у До­нал­ду Трам­пу ви­ди зве­зду во­ди­љу, стра­ху­је да бли­жа ин­те­гра­ци­ја с уни­јом угро­жа­ва на­ци­о­нал­ни су­ве­ре­ни­тет, Туск гу­ра зе­мљу ка још чвр­шћем по­ве­зи­ва­њу с Бри­се­лом. Про­шлог ме­се­ца На­вроц­ки је та­ко­ђе ста­вио ве­то и на за­кон ко­јим је тре­ба­ло да се про­ме­ни име­но­ва­ње су­ди­ја, кључ­на тач­ка због ко­је је Вар­ша­ва до­би­ја­ла санк­ци­је из Бри­се­ла док је ПиС био на вла­сти, и ти­ме сто­пи­рао Ту­ско­ве обе­ћа­не пра­во­суд­не ре­фор­ме. Иако су не­ке зе­мље успе­ва­ле да функ­ци­о­ни­шу уз ко­ха­би­та­ци­ју ше­фо­ва др­жа­ве и вла­де из раз­ли­чи­тих по­ли­тич­ких оп­ци­ја, у Пољ­ској се то по­ка­зу­је из­у­зет­но те­шким. Ту­сков про­грам до­вео га је у ди­рек­тан су­коб са прет­ход­ним пред­сед­ни­ком Анд­же­јом Ду­дом, а за­стој је до­дат­но по­гор­шан на­кон што је Ду­да про­шле го­ди­не за­ме­њен још твр­ђим На­вроц­ким.

Ипак, ка­ко сма­тра евро­по­сла­ник из ПиС-а Ја­цек Са­ри­јуш-Вол­ски, је­дан од глав­них спољ­но­по­ли­тич­ких са­вет­ни­ка ак­ту­ел­ног пред­сед­ни­ка, Ту­ско­ва тврд­ња о „по­лег­зи­ту” је пот­пу­на бе­сми­сли­ца и по­ку­шај за­стра­ши­ва­ња би­ра­ча пред пар­ла­мен­тар­не из­бо­ре на­ред­не го­ди­не.

„ПиС и пред­сед­ник по­др­жа­ва­ју члан­ство Пољ­ске у ЕУ, али уз су­ве­ре­ну уло­гу и на осно­ву осни­вач­ких уго­во­ра – без ши­ре­ња над­ле­жно­сти и узур­па­ци­је овла­шће­ња ко­ја ни­су да­та ЕУ, с ци­љем спре­ча­ва­ња ства­ра­ња цен­тра­ли­зо­ва­не европ­ске су­пер­др­жа­ве”, до­дао је он.

С дру­ге стра­не, го­ди­не скеп­ти­ци­зма пре­ма Бри­се­лу мо­гу ство­ри­ти за­мах за из­ла­зак, као што се до­го­ди­ло у Ује­ди­ње­ном Кра­љев­ству.

„Мо­гу­ће је да ову те­му уво­де у јав­ни дис­курс до­не­кле ци­нич­но, по­сма­тра­ју­ћи је ис­кљу­чи­во кроз соп­стве­не по­ли­тич­ке ин­те­ре­се, а не за­то што за­и­ста же­ле По­лег­зит. Али по­сле­ди­це мо­гу би­ти та­кве да то ви­ше не­ће мо­ћи да кон­тро­ли­шу, и да По­лег­зит поч­не да од­ре­ђу­је по­ли­тич­ку де­ба­ту у ши­рем сми­слу — та­ко да кам­па­ња 2027. бу­де у пот­пу­но­сти за­сно­ва­на на пи­та­њу да ли сте за ЕУ или про­тив ње”, оце­ни­ла је ана­ли­ти­чар­ка Ана Мјер­жин­ска за „По­ли­ти­ко”.

За са­да, члан­ство у ЕУ и да­ље је ве­о­ма по­пу­лар­но у Пољ­ској. Пре­ма ис­тра­жи­ва­њу ЦБОС-а, 82 од­сто ста­нов­ни­штва је за оста­нак њи­хо­ве зе­мље у уни­ји. Али то је ипак за 10 про­це­на­та ма­ње не­го 2002. го­ди­не.