Принц верника позива на џихад

Обучен у црну одору са црним турбаном на глави, Абу Бакр ел Багдади се пре годину дана појавио у џамији Нур у Мосулу. „Алах је вашој муџахединској браћи после дугих година џихада и стрпљења подарио победу, тако да су они прогласили калифат и одредили калифа. То је дужност муслимана која је вековима била изгубљена.”

Вођа Исламске државе, човек који је по америчкој потерници вредан 10 милиона долара, преузео је потом древну титулу „амир ел муминин” (владар правоверних, принц верника), назвао се калифом Ибрахимом и позвао муслимане света да се наоружају и дођу у калифат.

Појам калифат изведен је из арапске речи „khalafa”, која значи наслеђивање и везана је за реч„khalifa”, наследник или представник. У Курану је овај појам повезан са идејом праведне владавине. Ради се о институцији која је настала после рађања ислама на Арабијском полуострву у 7. веку. Калифат је требало да обезбеди наследство у управљању заједницом муслимана„umma”. Када је пророк Мухамед умро 632, титула лидера преношена је на његове најближе сараднике.

Четворица првих „rashidun”,који су владали прве три деценије нове исламске ере, били су „праведно изабрани калифи”. Оријенталисти тумаче да су сва четворица била изабрана вољом народа, именовани како би били одговорни народу, примењивали исламске шеријатске законе и обезбеђивали да они буду спровођени. Калиф није био изнад закона.

Већина тадашње релативно мале исламске заједнице, касније названи сунити, прихватила је ову трибалну праксу. Реч „суни” води порекло од појма „sunna”– нормативног начина живота муслимана заснованог на учењу и животу пророка, онако како је записано у „адетима” (учењу, делима и речима пророка) и интерпретацијама Курана. Суна такође значи „онај ко следи традицију пророка”.

Мања група одбила је да се повинује. Оспоравајући и данас ову верзију историје раног ислама, верују да су прва двојица калифа извршила неку врсту удара како би спречили да калиф буде Мухамедов рођак Али и да наследство прати крвну линију. Од тада су познати као шиити следбеници Шија Али, Партије Алија. Био је то почетак велике шизме која се драматично актуелизује на савременом Блиском истоку.

Исламска држава није случајно прогласила калифат на великим деловима заузетих територија у Ираку и Сирији. Колико год Западу звучала архаично, мегаломански и опасно, идеја обнове калифата је и данас снажан магнет за сунитске муслимане. Ради се о историјском сећању на правичност у временима зоре ислама када је калифа бирао народ.

Према једном истраживању које је Галуп 2006. обавио у Египту, Мароку, Индонезији и Пакистану, две трећине испитаних одговорило је да подржава идеју „уједињавања свих исламских земаља” у нов калифат, исламски облик власти који је од времена пророка Мухамеда па све до 1924. представљао политичко јединство и вођство исламског света.

До сада је било неколико неуспешних покушаја оживљавања калифата. Обновом калифата као симбола муслиманског јединства био је пре готово једног века обузет Египћанин Хасан ел Бана, оснивач Муслиманске браће, организације која је била пратиља свих криза арапског света, од панарабизма, социјализма и секуларизма до деспотија. „Ислам је покоравање и владавина, Куран је мач. Двоје је неодвојиво”, изјављивао је Бана, додајући идеолошкој доктрини Муслиманске браће свети рат, џихад, као легитимно средство насиља против државе. „Суштина ислама су џихад, рад, религија и држава.”

Гамал Абдел Насер је, ношен идејама панарабизма, понудио свој одговор, неку врсту секуларног калифата, али пројекат Уједињене Арапске Републике – заједнице Египта и Сирије – брзо је пропао. Потом је, као одговор на стварање Државе Израел, идеју калифата неуспешно покушао да обнови египатски покрет Хизб ут Тахрир.

Арапско пролеће у Тунису и Египту, грађански рат у Сирији, све то дало је нов импулс исламистима. Хаос у Либији и обарање демократски изабране власти Муслиманске браће у Египту допринели су дубоком разочарању муслиманских маса „арапске улице”.

Багдадијево проглашење калифата има за циљ да призове и носталгична сећања на златно доба ислама, на време када је само 70 година после пророкове смрти ислам са Арабијског полуострва успео да овлада широким пространствима од Шпаније и Марока све до централне Азије и јужних обода Пакистана.

Подсећа на династије Омаида и 500 година владавине Абасида и њихове калифе – Алахове сенке на земљи. Дозива славу исламске медицине, астрономије, географије, математике, музике и литературе. Црне униформе и црна застава исламиста нису случајно одабрани. Оне су удаљени ехо црних одора са абасидског двора у 8. веку.

Калифат се у свом заласку везује за још једну исламску империју, Османску, и за султана Сулејмана Величанственог, чији је калифат у 16. веку стигао до капија Беча. Калифат је после четири века и распада царства 1924. укинуо турски реформатор Кемал паша Ататурк, протерујући последњег калифу, султана Абдулмеџида.

Сутра: Кућа мира и кућа рата