Атина тражи хитну помоћ

Од нашег дописника

Атина – После тријумфа и подршке на референдуму, премијер Алексис Ципрас преживљава вероватно најтежи период у својој  политичкој каријери. Оптужбе и критике које је доживео у Бриселу и Европском парламенту нису крај голготе, јер га у Атини чека огорчена опозиција која поручује да му са сагласношћу да у критичном тренутку преговара са повериоцима нису дали и „карт бланш” да земљу врати на драхму.

Упозорење Брисела је прецизно: договор или „грекегзит”, до петка у рукама Жан-Клод Јункера мора бити тачан списак предлога реформи или на снагу ступа план „Б” који је ЕУ очигледно одавно припремила. Добро обавештени извори из Брисела саопштавају да је у случају најгорег сценарија већ припремљен хуманитарни конвој лекова који би био упућен у Грчку као прва помоћ становништву.

Званична Атина већ је упутила предлог Бриселу чија је суштина захтев за трогодишњи споразум о кредитирању из фондова Европског механизма стабилности. У писму грчке владе наводи се да је ова помоћ неопходна како би Грчка измирила своје обавезе према кредиторима и осигурала своју финансијску стабилност. У оквиру дугорочног програма, грчка влада је спремна да спроведе читав пакет реформи које ће осигурати фискалну стабилност и економски развој. У форми прелазног споразума грчка влада нуди да већ идуће недеље спроведе реформе у области пореског и пензионог система. На крају писма Еврогрупи и председнику Дејселблуму, које је потписао грчки министар финансија Еуклид Цакалотис, подвлачи се намера Грчке да остане пуноправни члан монетарне уније који је спреман да, сходно правилима, испуњава све своје обавезе према повериоцима.

Еврогрупа већ разматра грчке захтеве са министром финансија Еуклидом Цакалотисом. Уколико добије „зелено светло” од представника институција, Еврогрупа би на састанку у петак могла да донесе закључак у виду препоруке недељном заседању ЕУ.

Упитан зашто нови сет грчких предлога реформи касни и зашто га није донео на претходни састанак Еврогрупе, Цакалотос је одговорио: „Није то тако једноставно.“ У грчким медијима то је изазвало низ коментара и оцена да грчка влада, вероватно под политичким притисцима унутар земље и под пресингом кредитора, није у стању да се озбиљно припреми за један тако озбиљан скуп као што су била последња два састанка – Еврогрупе и лидера еврозоне. Очигледно је да влада чак ни у разговорима далеко од очију нације није припремила грчко решење за план „Б” и повратак на драхму.

Грчка опозиција је огорчена развојем догађаја у Бриселу и Стразбуру и захтева хитан састанак са премијером Ципрасом одмах по повратку у земљу. Са говорнице парламента, у тренутку док су премијера Ципраса „решетали” у Стразбуру, упућено је низ замерки на начин на који је водио разговоре. Партијски лидери инсистирају да су после референдума и пред одлазак премијера у Брисел пристали на консензус око тактике са којом ће се разговарати са повериоцима, али да се нису сагласили са повратком на драхму. Опозиција тражи да премијер објасни ситуацију, јер, када је одлазио у Брисел, кажу, дао је обећање да ће се вратити са решењем за грчку кризу, а сада им доноси „исписницу” из еврозоне.

Нова демократија истиче да Ципрасу народ није дао подршку да би их извео из монетарне уније.

„Влада је обавезна да осмисли предлоге који ће обезбедити наш опстанак у еврозони. Премијер је позивајући народ да на референдуму гласа „не” европским мерама штедње обећао да ће се за 48 сати вратити са решењем, да ће банке поново бити отворене“, изјавио је у парламенту лидер партије центра Потами Ставрос Теодоракис.

Банке  у Грчкој, према последњој одлуци, неће бити отворене ни ове недеље. Грађани ће и даље моћи да подижу 60 евра дневно, али је неизвесно када ће пензионери добити остатак пензије. Наводно ће за недељу дана бити исплаћене плате државним службеницима.

У сваком случају, Грчка је на ивици катастрофе. „Договор мора да постоји најкасније за недељу дана, јер ће после тога наступити хаос“, изјавио је Кристијан Нојер, члан управног одбора Европске централне банке, која је упозорила да ће бити приморана да прекине даљу подршку грчким банкама.

Јасмина Павловић-Стаменић

--------------------------------------------------------------------------

Ципрас: Искористили су нас за експеримент

Према извештајима агенција

Стразбур – Премијер Грчке Алексис Ципрас поручио је јуче, у обраћању европским парламентарцима, да „не” које су грчки грађани на референдуму рекли предлогу међународних кредитора представља јасан сигнал да ЕУ мора да буде демократска или ће се суочити са „са огромним тешкоћама да преживи”.

Он је указао да су мере штедње дале резултате у неким европским земљама, али да Грчка није међу њима.

„Ипак, мере стезања каиша нису нигде биле тако строге и дугорочне као у Грчкој и није претеривање када кажем да је моја земља у протеклих пет година претворена у лабораторију у којој је спровођен експеримент за мере штедње”, поручио је Ципрас.

„Тај експеримент, што сви ми по мом мишљењу морамо да прихватимо, није био успешан. У току пет година видели смо нагли пораст сиромаштва, незапосленост је порасла, баш као и дуг”, преноси Скај њуз изјаву грчког премијера.

Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер стао је јуче у одбрану институције на чијем је челу, поручујући да се успротивио резању пензија за грчке грађане и да се борио за то да Грчка добије пакет помоћи од 35 милијарди евра.

Европским парламентарцима се затим обратио председник Европског савета Доналд Туск, који је рекао да је „процедура последње шансе отпочела”, јавља британски лист „Телеграф”. „Тражите помоћ међу пријатељима, а не непријатељима, нарочито када нису у стању да вам помогну. А уколико желите да помогнете пријатељу који је у проблему, не понижавајте га”, изјавио је Туск. „Без јединства, пробудићемо се кроз четири дана у другачијој Европи. Ово је заиста последњи позив за буђење Грчке”, казао је Туск и додао да је шеф еврогрупе Јерун Дејселблум примио званични захтев Атине за добијање позајмице из Европског стабилизационог механизма (ЕСМ).