Кућа мира и кућа рата

После спектакуларног војног тријумфа крајем јуна прошле године, милитантна сунитска група променила је име у Исламска држава и у другом највећем ирачком граду Мосулу забола црне заставе џихада, пребрисала границе две модерне арапске државе и на широком простору од Еуфрата до Медитерана прогласила калифат.

Век након серије договора између европских колонијалних сила и англо-француског споразума којим је регион подељен после распада Османског царства, вођа Исламске државе, самопрокламовани калиф Абу Бакр ел Багдади, кренуо је да у подручју најстаријих цивилизација света остварује пројекат наднационалне исламске државе.

За почетак, створене су етно-конфесионалне енклаве које су довеле до географске и политичке дезинтеграције Ирака и Сирије, а фронтови се преносе у Либију, Јемен и још неке арапске земље.

Уколико се буду исцртавале нове мапе Блиског истока, са територијама обележеним као калифат, онда је за то у великој мери одговорна америчка инвазија на Ирак 2003. Иза настанка Исламске државе стоје десетогодишња окупација, растурање ирачке државе и друштва, колосални неуспех да се она обнови, толерисање шиитских власти у Багдаду, које су потпуно маргинализовале суните и посредно довеле до стварања Исламске државе, поновно бомбардовање и слање америчких војних стручњака и саветника.

Блиском истоку прете тектонски удари који могу да редефинишу његов политички пејзаж, а уколико промене наставе да иду овим правцем, у наредних неколико година можемо да се суочимо са регионом какав нисмо познавали последње три четвртине века. Апокалиптичке претње и геополитички изазови калифата могу да имају далекосежне последице по међународни поредак.

Ислам свет дели на две сфере: дар ел салам – кућу мира, и дар ел харб –кућу рата. Кућа мира укључује нације и територије које су под контролом муслимана и на којима влада шеријат, исламско законодавство. Кућа рата подразумева све нације и територије које нису под контролом муслимана и које су ван домашаја шеријата.

Сукоб између две „куће” биће константан и временски неограничен све док се кућа рата не претвори у кућу мира, док Алах не овлада свим људима и земљама, док се не успостави јединствена исламска држава, позната као калифат. Исламски калифат је обавеза која се изводи из Курана и не остварује се изборима већ борбом.

Исламска држава показује да жели да се придржава ових упутстава. Багдади све ове елементе користи како би на страху и вери, мачу и Курану, на територијама које је заузео консолидовао сопствени и ауторитет Исламске државе, припремајући је за нова освајања.

Исламска држава има, међутим, више заједничког са неким револуционарним покретом него са средњовековним калифатом. Познато је да су неки од идеолога радикалног ислама били под утицајем европског анархизма и комунизма, посебно идеја француских јакобинаца или Лењинових бољшевика, да једно друштво може да се промени суровом револуцијом и систематском употребом насиља.

Исламисти су уверени да је терор неопходан да би се друштва очистила од моралне корупције, али иако посвећени стварању новог друштва утопијских визија, они свој калифат организују као веома ефикасну компанију, која је, уместо берзе, веома активна на интернету и социјалним мрежама.