Недеља, 26.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Италијани отишли без збогом

Са отварања фабрике текстила у Нишу (Фото Т. Тодоровић)

Ниш – Власник фирме „Планет систем МГ Сербија”, фабрике текстилне галантерије, која је била у кругу некадашње нишке Индустрије текстила „Нитекс”, Марино Гато отпустио је све раднике и отишао из Србије. Како се незванично сазнаје, „Планет систем” био је један од првих и међу десетак коопераната „Бенетона”, који је пре око четири и по године купио ову нишку индустрију, а производња ове фабрике у Нишу била је за познату фирму из Италије. Према ономе што смо сазнали од радника, власник је напустио Србију чим је почела детаљна и опсежна контрола пословања и инспекцијска провера испуњавања обавеза према држави на име пореза и осталих дажбина. Један од радника у „Планет систему” који се одазвао позиву за разговор, М. С., али који није смео да каже пуно име и презиме због могућих последица, рекао нам је да им је „власник фирме остао дужан две плате, за април и мај, али и део за март када нам, колико знам, није исплаћена пуна зарада. Кажем колико знам, јер се о много чему, посебно о зарадама, није смело причати. Нисмо очекивали да ће се баш све овако завршити и догодити, али смо слутили да нешто није у реду пошто су последњих месеци стално у фирми били финансијски и порески и инспектори рада. Мислим, мада смо ми радници врло мало знали о свему, да су поред Пореске управе у последњих неколико седмица и инспектори полиције из Одсека за привредни криминал нишке ПУ интензивно проверавали пословање фирме и власника. Нама је само једнога дана саопштено да више не долазимо на посао и ништа више” – рекао нам је овај текстилац из Ниша.

Како су нам још неки радници у „Планет систему” испричали, основни услов за запослење био је да потпишу уговор о раду у којем је једна од ставки била пристајање на „бланко отказ”. То је значило да је газда могао у сваком тренутку да отпусти радника и да радник након тога губи сва права, као да је сам одлучио да оде из фирме. На тај начин многи, ако не и сви, остали су без надокнаде за незапослене јер сада, када је фирма практично затворена, не могу да се пријаве на биро рада.

– Плате за нас у производњи биле су по двадесетак хиљада динара месечно, а прековремени рад плаћан нам је најминималније што се може. И увек нам се закидало. Када би се догодило да останемо по три и по или четири сата преко радног времена, власник је признавао само два сата. Морали смо да ћутимо јер је свака жалба или примедба значила аутоматски отказ – испричали су нам радници „Планет система”.

У нишкој полицији потврђено нам је да је заједно са инспекцијским службама Нишавског округа овог пролећа започета контрола пословања фирме „Планет систем МГ”, посебно што се тиче плаћања пореза и доприноса за раднике. Друге детаље, међутим, нисмо могли да сазнамо. Незванично се у Нишу прича да је полиција „нагазила” власника фирме „Планет систем МГ” у финансијским малверзацијама и да је он брже-боље због тога напустио Србију, а већина радника остала је без посла и нашла се на улици. Такође незванично сазнајемо да је део радника из „Планет система МГ” ових дана преузела једна друга кооперантска фирма „Бенетона”, чији су погони такође у кругу некадашњег „Нитекса” – фирма „Олимпијас”.

У „Бенетону” је потврђено да је „Планет систем” радио одређене послове за ову италијанску компанију, али само као један од кооперанта. Речено је да се „Бенетон” није мешао у пословну политику „Планет система”, нити је имао било какав утицај на запошљавања и отпуштања радника. Посебно је наглашено да им нису познати пословни резултати  „Планет система МГ Сербија”.

Италијанска компанија „Бенетон” купила је Индустрију текстила „Нитекс” 31.јануара 2011.године. Пре тога раскинута је неуспела приватизација „Нитекса” са фирмом „Ирва-инвестиције” из Београда, власника Ђорђија Ницовића.

Према договору приликом потписивања купопродајног уговора, који су потписали тадашњи министар економије и регионалног развоја Србије Млађан Динкић и оперативни директор „Бенетона” Фабио Сартори, италијанска компанија купила је „Нитекс”за 3,5 милиона евра и преузела обавезу инвестирања 43,2 милиона евра. Тада је речено да ће до краја 2014. бити запослено око 3.000 радника. Држава Србија је према уговору преузела обавезу да субвенционира свако радно место са по 9.000 евра према пројекту који је реализовало Министарство економије и привредног развоја. Планирана годишња производња била је између 70 и 80 милиона евра, а више од 90 одсто произведене робе, речено је тада, било би намењено извозу на страна тржишта.

Годинама нема никаквих информација из „Бенетона”. Како сазнајемо, у самој компанији у Нишу запослено је мање од стотинак људи, а сви остали радници су под уговорима са иностраним кооперантским фирмама, које су узеле под закуп производне погоне у некадашњем „Нитексу”. Не зна се ни колико упошљавају те кооперантске фирме, јер је, како се истиче у свакој прилици, то „унутрашња ствар” и фирми и самог „Бенетона”. Тренутно се помиње број од око 1.550 радника у свим фирмама које раде за „Бенетон”…

Не зна се, јер до информација о томе тешко може да се дође, чак ни на који су начин, да ли и коме исплаћене субвенције од по 9.000 евра по раднику, као и да ли је уопште међу кооперантима „Бенетона” било фирми које своје пословање нису ослањале на „помоћ” наше државе. То знају само у Агенцији за приватизацију Србије.

--------------------------------------------------------------------------

У Ниш пресељене фабрике из Хрватске и Румуније

Како смо незванично сазнали, после доласка „Бенетона” у Србију у Ниш су пресељене машине из фабрика у Осијеку (Хрватска) и једног града у Румунији. До краја овог лета, сазнали смо такође, у Ниш би требало да буде пребачена опрема из још једног „Бенетоновог” погона – из Лабина у Хрватској, где је било запослено око 250 радника.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.