Тапкарење Студија Б

Објављена је приватизација Студија Б. Београд остаје без поклона који је добио давне 1970. од „лудака”, ентузијаста који су трудом и радом „без радног времена” и штедњом створили симбол главног града, уз немерљиву помоћ тадашњег градоначелника Бранка Пешића и нечувени отпор бирократа и неких политичара.

Узнемирен је тада велики Радио Београд, апсолутни монополиста у радио-дифузији, а тржиште маркетинга доживело је прави земљотрес. Новинари и водитељи нове радио-станице почели су да разговарају са Београђанима и постали су чланови њихових породица, раме за плакање и помоћ у решавању свакодневних проблема у великом граду.

У време највећег успеха Студија Б слушаност је била невероватних 98 одсто на подручју града Београда. Предузећа су почела да се утркују у жељи да се рекламирају на овом радију. Претила је опасност да рекламе угуше програм. Уредник ЕПП-а је једном чак био кажњен што је, под притиском клијената, емитовао више реклама него што је колегијум одобрио.

У таквим околностима, Студио Б је узимао кредите за које је у почетку гарантовала „Борба”, а касније сама радио-станица. Све финансијске обавезе ова кућа је редовно измиривала, а средства улагала у развој, уз минималне плате и скроман стандард запослених. Највеће инвестиције – предајници, емисиона и радио-техника, возни парк – остварене су компензацијом, то јест „одрађивањем” кроз рекламе. Све је створено сопственим средствима, без друштвеног динара.

Пропадање Студија Б почело је када је Скупштина града преузела оснивачка права. Тада ова кућа постаје, на неки начин, „приватна”, али с новцем Београђана. Почело је у време владавине Вука Драшковића, пре петог октобра, па редом преко Небојше Човића, Ненада Богдановића, Драгана Ђиласа до Синише Малог.

Прва (права) приватизација Студија Б спроведена је по закону о приватизацији у време Анте Марковића, уз стручни надзор професора Миодрага Зеца. Тада су радници својим новцем откупили деонице у вредности од 80 одсто капитала Студија Б. Касније је та приватизација волшебно поништена, из непознатих разлога, иако су на исти начин приватизоване и „Вечерње новости”, које и данас послују као и онда.

Стављањем Студија Б под своју капу, нови оснивач се обавезао да ће у „најкраћем року” обештетити бивше деоничаре, што се до данас није десило, због чега је у току судски спор бивших деоничара и оснивача. Остаје нејасно како је Агенција за приватизацију могла да огласи нову приватизацију пре судског епилога. Такође је нејасно како је утврђена вредност „капитала” града у Студију Б. Да ли постоје јасна мерила и да ли је постојала могућност да се неко „уграђује” у опрему кабинета директора и неких уредника уместо улагања у технику?

Шта се десило са седам спратова Студија Б у „Београђанки”, где је најсавременија опрема, у то време, редакције на шестом спрату палате; како су уништени ресторан и модерна кухиња на петом спрату, како је нестала туристичка агенција Студија Б и где је возни парк?

Веома је значајна и судбина овеће парцеле у власништву Студија Б у Борчи, поред новог моста, плацева на Торлаку и Космају. Зар то није довољан разлог да приватизација сачека док се не заврши судски спор, без обзира на то коме је Студио Б намењен?

Новинар, уредник и директор радија Студио Б, у пензији