Евро група Атини не верује

Од нашег дописника

Атина – Еврогрупа има проблем недостатка поверења према грчкој влади и не може да буде сигурна да ли ће Атина и спровести оно што је обећала, суштина је дилеме која кочи министре еврозоне да преломе и предложе започињање преговора о  новом пакету кредитне помоћи Грчкој без које земљи прети банкрот али и излазак из еврозоне.

Овако је критични за Грчку састанак Еврогрупе оценио њен председник Јерун Дајселблум  који је наговестио да ће се до решења доћи врло тешко. По оцени већине министара, реч је о великој суми од готово 80 милијарди евра које су, према процени „институција” неопходне као помоћ да би Грчка вратила дугове, спровела реформе, обновила привреду. Еврозона није превише спремна на овакве издатке па је, после готово пет сати већања остало неизвесно какав ће бити закључак и хоће ли Грчка добити нови трогодишњи кредитни пакет.

„Копља су се ломила” између блаже и тврде линије коју предводи немачки министар финансија. Иако је нагласио да решење мора да се нађе, подвукао је да је неповерење према грчкој влади основни проблем. Шојбле сматра да нису довољна само обећања шта би Ципрас урадио, него конкретне калкулације које по њему, никако  не укључују отпис дуга.

Пуну подршку Атина је добила од француског министра Мишела Шапена који је упозорио да је успешно решењен свима потребно. По његовом мишљењу два су охрабрујућа елемента: чињеница да је предлог пакета мера добио снажну подршку у парламенту  али и да су „институције” оцениле да је он добра основа за преговоре. Европски комесар Пјер Московиц, такође, сматра да је реч о доброј бази на којој би преговори могли да се наставе. Кипарски министар финансија Харис Геогијадис  је истакао спремност његова земља  да свим силама подржи грчке напоре да реше дужничку кризу.

Аустријски министар Шелинг сматра да је Грчка учинила оно што су повериоци од ње тражили и да је уверен да ће реформе бити спроведене. Словачки и министар финансија Луксембруга су били  скептични како ће се све одвијати, док је италијански министар Падоа поручио да треба учинити све да се пређе овај нимало лак пут одлучивања у Еврогрупи.

На претходном састанку представника институција, ЕУ, ММФ и Европске централне банке грчки предлог реформи је позитивно оцењен. Жан Клод Јункер, Кристин Лагард и Марио Драги проценили су да је Грчкој потребна помоћ од 72 до 80 милијарди евра да би покрила финансијске потребе. Примарни суфицит треба да буде 1 одсто и да за толико расте сваке године, за порезе на остварену добит ПДВ треба да се утврди тачан редослед примењивања,закон о пореској и пензионој политици мора одмах да буде усвојен,али да се регулише и радно законодавство ,област енергетике. Међутим, суштина је да је према оцени „институција” предлог мера добар.

Грчка се нада да ће избећи  банкрот и напуштање еврозоне али премијера  Ципраса сустижу и проблем у сопственој партији. Позитивну оцену плана реформи за решавање држничке кризе, грчки премијер је добио од 251, од укупно 300 посланика парламента, што је досада незапамћена подршка. Само 32 посланика је било против и осам уздржаних. Мандат да настави преговоре и земљи донесе споразум дале су му и опозицоне партије Нова демократија, ПАСОК и Потами. И поред критика које су последњих дана упућиване на тежину последица које ће уследити кад споразум буде требало спровести у живот,ово је први пут у неколико последњих деценија да су вечито ривалске партије са грчке политичке сцене биле спремне на консенсус.

„Желимо да нам донесете споразум и да Грчка остане у еврозони. Подржавамо вас да бисте имали снагу да успешно преговарате“-изјавио је са говорнице лидер Нове демократије Евангелос Меимаракис што до сада у парламенту није виђено.

Премијер Ципрас зна да је добио снажан мандат да заврши преговоре са кредиторима и земљи омогући прелазну финансијску помоћ али и трогодишњи програм финансирања. У том периоду, моћи ће да консолидује редове, спроведе обећане реформе и коначно, почне да руководи земљом која је дошла на руб катастрофе. Ципрас је говорећи у парламенту признао да је његова влада правила грешке, да је план који је предложио повериоцима „далек од обећања левичарске Сиризе али да је у овом моменту понуђен једини економски одржив и социјално праведни споразум”.

Ципрас истиче да је владин  предлог као комбинација повећања пореза и смањења потрошње у многим сегментима бољи од пекта мера штедње који су грађани одбили на референдуму,и подвлачи  да је Грчка добила озбиљне концесије за реструктуирање дуга.

„Први пут говоримо о одрживом предлогу за реструктуирање дуга“, рекао је Ципрас и подвукао да је неистина да „грчки народ продаје заговарањем овог предлога”. Тачно је да је Грчка пристала на повећање пореза и  реформу пензуоног система како су тражили кредитори,на смањење буџетских расхода за 12 милијарди евра у наредне две године али да за узврат може да добије хитну помоћ да плати дугове и спасе се од банкрота, рекао је Ципрас.

Сваки споразум има своју цену па ће, тако, и Грчка морати да прихвати терет реформи и обавеза који следе као једини начин да се спасе изолације и напуштања европског друштва.

Међутим, иако је одбио да коментарише резултате гласања јер се, како је изјавио, „фокусирао на позитиван исход преговора,а све остало доћи ће у своје време”, премијер Ципрас није могао да сакрије разочарење због издаје која је дошла из редова његове,левичарске „Сиризе”. Изневерило  га је 17 посланика који у овој  историјској ноћи за судбину Грчке, свако на свој начин, нису подржали премијера. Двоје посланика Сиризе гласало је против плана реформи за решавање дужничке кризе ,осморо је било уздржано, седморо - одсутно.

Међу уздржанима, председник парламента Зое Константинопулу и два министра.Панајотис Лафазанис предводник радикалног крила Сиризе је наговестио свој став правдајући га неслагањем са нацртом споразума који земљу „не води никуда и за коју је,повратак на драхму-боље решење”.

„Ја у свему подржавам владу али не и нацрт споразума који ће у коначном исходу довести до повећања рецесије и беде нације. Не слажем се са мерама штедње, не слажем се са начином приватизације“, изјавио је после гласања министар енергетике Панајотис Лафазанис.

Према првим информацијама,двојица министара би могли да у наскоријем року буду смењени.Премијер Ципрас је већ најавио промене у влади али није искључио ни могућност превремених избора на јесен, после стабилизације економске ситуације и враћања банкаршког система у нормалу.

Када је реч о председници парламента Зои Константинопулу, опозиција је директно оптужила да је саботирала доношење одлуке и четири сата одлагала гласнаје које је, тако, почело тек три сата после поноћи. Свој уздржани став претходно је пропратила „политичким манифестом“и тврдњама да, иако поштује премијера, не може да гласа за пакет мера. Њено излагање је међу опозицијом изазвало бурно негодовање. Њено смењивање могу да затраже посланици који су већ до сада,незадовољни њеним  „диктарорским понашањем”, већ покретали ово питање.

Највеће непријатно изненђење је за премијера Ципраса, ипак, бивши министар финансија Јанис Варуфакис који је, како кажу овдашњи медији, у ноћи када се на више фронтова решавала судбина земље, послао поруку да „из приватних разлога неће бити присутан на гласању.” Дуго се нагађало шта је у питању, некакава невољ ,болест...Онда се појавила аматерска фотографија са брода који плови према Егини где Варуфакис често одлази на викенд. Дошло је чак до инцидента када је његово обезбеђење покушало да спречи фотографисање, али се слика убрзо појавила на друштвеним мрежама и у  свим вечерњим издањима вести. Недуго затим,Варуфакис се огласио саопштењем да му је „из Аустралије допутовала ћерка и да са њом жели да проведе један викенд”.

Коментари осуде пљуштали су са свих страна. ТВ водитељи су га јавно питали: “Зар у историјској и најкритичнијој ноћи за Грчку коју сте пред повериоцима заступали пет месеци, сад имате - приватне разлоге да не будете у парламенту, уз свог друга и премијера?“

Да ли премијеру окреће леђа,да ли не може да се помири да је морао да оде јер Европа није хтела да са њим даље преговара, да ли се ограђује од програма реформи који ће нацију скупо коштати, пита се данас цела Грчка.