Нема боловања за негу старог оца

Данка и Даница, рођене сестре, свакога дана разапете су између бриге о остарелом оцу, који је после шлога добио и рак, о мајци, полупокретној после операције кука и својој деци. Најстарија деца су студенти, али најмлађе нема ни три године, па се у апотеци истовремено купују и пелене за одрасле и пелене за малу децу. Када се здравствено стање старих родитеља погорша, а то буде барем једном недељно, ове две жене – службеница и новинарка – боре се с проливима, инфекцијама због катетера и стоме (отвора на стомаку после операције рака), с повишеном температуром, боловима. Међутим, ниједна од њих не може да отвори боловање да би се бринула о болесним родитељима. Такву могућност наши законски прописи, једноставно – не предвиђају.

Сестре, наравно, са просечним платама, не могу да плате приватну неговатељицу, која би остајала преко ноћи с болесним родитељима. Немају ни новца да их сместе у неки пристојни дом за стара лица. Због тога оне наизменично, сваке друге ноћи, спавају у родитељском дому, бдију, мере температуру, дају лекове, мењају пелене… Када заврше ову „шихту” чека их брига о сопственој деци. И, наравно, свакодневно одлазе на посао. Кад посустану узимају по пет дана од годишњег одмора, отварају боловања на своје име и мање-више симулиране дијагнозе…

Да живе у Америци Данка и Даница би биле типичне представнице такозване „панини генерације” (или „сендвич генерације”). Американци могу да се баве „феноменом панини генерације”, јер тамо ипак одавно постоји мрежа домова за смештај старих лица, а код нас нити у домовима има довољно места, нити у новчаницима има новца да се овај терет финансијски издржи, а боловање не може да се добије.

У Републичком фонду за здравствено осигурање (РФЗО) објаснили су нам да је законом прописано да право на накнаду зараде за време привремене спречености за рад важи само када се осигураном лицу разболи супружник или дете. На боловање тада могу да оду због неге болесног члана уже породице.

– Како је родитељ члан шире породице, осигураник нема право на боловање. Међутим, према Закону о раду, уговором о раду или општем акту послодавца, може се одредити плаћено одсуство из наведеног разлога, али то онда није у надлежности РФЗО-а, већ самог послодавца запосленог – објашњавају у РФЗО-у.

У неколико београдских домова здравља потврђују да се за тешко оболелог члана породице може добити максималних седам радних дана боловања.

Директорка београдског Дома здравља „Стари град” др Весна Јањушевић каже да ово постаје све израженији, дугорочни и социјални проблем.

 – Родитељ се шлогира и потреба за лечењем и негом траје дуго. Често људи не знају кога пре да гледају: да ли своју децу или своје родитеље, али право на дуже боловање немају. У великим градовима је чак теже, живи се у зградама, у различитим деловима града, питање је да ли ће се наћи неко из комшилука да помогне – наводи наша саговорница.

Званично није дозвољено отворити боловање и изабрани лекари су тога свесни.

– Људи који негују своје старе родитеље не могу дуго да издрже притисак. Због стреса и исцрпљености уђу у нервозе и анксиозност. Тада изабрани лекар због психичке напетости, више да се ови старатељи одморе, отвара боловање. То су, по правилу, краћа одсуства од неколико дана – каже докторка Јањушевић.

Начелник опште медицине у Дому здравља „Вождовац” др Мирољуб Јеремић сматра да је ово још једна људска неправда с којом се среће наш човек и да треба размишљати о промени досадашњег законског решења.

– Иако знамо да по закону није исправно, због хуманости и људскости, изабрани лекари, када им се искрено призна овакав разлог за одсуства, отварају боловање на неку шифру: премор, замор, анемија, блага инфекција… За то се даје пет до седам дана боловања, о дужим боловањима нема говора. Могу да кажем да се то не злоупотребљава, јер као начелник и преко комисија проверавам сва, па и таква боловања – каже др Јеремић, додајући да има и оних лекара који се строго држе закона.

За промену законског решења залаже се и геријатар-интерниста, проф. др Младен Давидовић, вишегодишњи управник геријатрије у Градској болници:

– У време кризе и захтева за штедњом, много је јефтиније да о старима брину чланови породице, који то желе, макар и по цену да узимају боловања, јер ће у противном више бити оптерећени различити друштвени фондови – за кућну негу и лечење, палијативно збрињавање… Наравно, хуманије је и стручније је да се систем брине о старима, али ако говоримо да нема новца, онда је од свих могућности најјефтинија она да њихова деца добију боловање – каже др Давидовић.

-----------------------------------------------------------------------

Ко су припадници „сендвич генерације”?

Израз скован у Америци односи се на све оне, који су растрзани између обавеза према сопственој малолетној деци, али и остарелим родитељима, због чега се понекад осећају притиснути с обе стране као у сендвичу. Оваква ситуација постаје све типичнија и у Србији, због старења становништва, али и одлуке да се сопствено материнство одлаже до уласка у четрдесете, када помоћ од баке и деке у чувању и подизању деце не само да изостаје, него остарели родитељи постају посебан терет.

-----------------------------------------------------------------------

Приватници траже провере боловања

У последње време уочљиво је порастао број послодаваца који траже проверу отворених боловања за своје запослене.

– Послодавци, поготову приватни, свакодневно нам траже проверу боловања. Дому здравља пошаљу писани захтев и траже проверу, јер сумњају да је неко отворио боловање из разлога који нису здравствене природе. Као установа тиме се не бавимо, а као директор нећу да сумњам у налаз својих доктора, јер сваки лекар зна да је одговоран за оно што напише и потпише као дијагнозу. Зато не желим да се бавим разлозима зашто је изабрани лекар свом пацијенту отворио боловање и све послодавце упућујем на првостепену лекарску комисију РФЗО-а – наводи др Нада Јовановић Васиљевић, директор београдског Дома здравља „Вождовац”.