Србијa, земља жена

У Србији живи око 200.000 жена више него мушкараца, говоре резултати процењеног броја становништва за 2014. годину, које је израдио Републички завод за статистику. Илустративни доказ тезе да су жене, макар статистички, јачи пол јесте чињеница да у нашој земљи живи 3.659.041 припадница нежнијег пола – односно 186.295 жена више него мушкараца.  

Статистика која бројкама слика виталне догађаје говори да је током протекле године из породилишта широм Србије изнесено свега 66.461 беба – чак 11.725 мање него пре десет година. Истовремено, у току 2014. године објављено је чак 101.247 читуља, што у статистичком преводу значи да је чак 32.345 особа више умрло него што се родило.

„Због тога упозоравамо да у Србији сваке године нестане један град величине Шида или Петроварадина. У последњих десет година број становника у Србији смањен је за око 372.000 – само на основу природног прираштаја. Плач у породилиштима најтиши је у Кучеву, Книћу, Рековцу, Гаџином Хану и Сврљигу, а највише беба се рађа у Тутину, Новом Пазару, Прешеву али и у централним београдским општинама – Старом граду и Савском венцу.

Зато је у београдској, као и у јужнобачкој области забележен лаган пораст становништва. Највећи пад становништва у односу на претходну годину забележен је у зајечарској области“, каже Гордана Бјелобрк, начелница Одељења виталне статистике у Републичком заводу за статистику. 

Демографски графикони показују да просечна старост укупног становништва у Србији константно расте – у 2014. години износила је 42,6 година, што Србе сврстава међу најстарије нације на свету. Највећи број седокосих, односно, старијих од 65 година, живи у зајечарској области, у којој чак четвртина становништва припада „трећој доби“, а најмањи удео старих је у пчињској области и износи 14,3 одсто.

Највећи број младих становника има рашка област у којој је готово сваки пети становник млађи од 15 година и пчињска област у којој удео младих у становништву износи 17,3 процената. Уопштено говорећи, градско становништво је демографски млађе од становништва осталих насеља за 2,4 године.

Подаци изведени из последњег демографског лексикона такође сведоче да од укупно 168 општина у Србији само двадесет општина и градова има више од 100.000 становника, док је у 13 општина број становника мањи од 10.000.

У претходној години матичари су имали мало више после него 2013. године, јер је 36.429 младенаца изговорило судбоносно „да” – односно 229 више њих него 2013. године. Просечни мушкарац у нашој земљи стаје на луди камен у 34. години, а девојка баца бидермајер у 30. години. На прагу четврте деценије просечна жена у градској средини рађа своје прво дете, док прворотке у осталим насељима први пут одлазе у породилиште у 27 години.

Брачна статистика демантује тезу да се „супротности привлаче“ – у 91 одсто склопљених бракова супружници су исте националности, а највећи број брачних партнера има исту школску спрему. Охрабрује чињеница да пада број супружника чији су се снови о брачном „хепи енду“ завршили у бракоразводној судници. Просечна жена у Србији скида бурму у 39. години живота, а мушкарац четири године касније. Ова бракоразводна статистика демантује и тезу о „фаталној седмој години брака“, с обзиром на то да просечно трајање разведеног брака износи 13,6 година. Статистика такође показује да ни деца нису довољно чврст малтер који би брачну кућу чувао од рушења, јер највећи број разведених бракова чине они са децом. Иако је мајка та која најчешће постаје самохрани родитељ након развода, расте број мушкараца који преузимају старатељство над децом – сваки четврти разведени отац је у претходној години добио старатељство над малишанима.