Вујовић: Све смо даље од банкрота

Србија је данас све даље од ивице банкрота, где год та ивица била. Ми се од банкрота удаљавамо, захваљујући мерама фискалне консолидације, које дају одличне резултате, а не приближавамо му се. Овим речима је министар финансија Душан Вујовић за „Политику” коментарисао наводе британског „Гардијана” које је пренео Танјуг, да се девет европских држава, а међу њима је Србија, налази у дужничкој кризи.

– Није ми јасно на основу којих података су они дошли до тог закључка. Не знам шта су са чим сабирали, али подаци које наводе у тексту су погрешни. Све информације о нашим задужењима су јавна ствар и ми их редовно објављујемо на сајту Министарства финансија – каже Вујовић.

Шта је заправо „Гардијан” објавио? Овај британски дневник пренео је анализу организација „Јубили дет кампејн” (Jubiliee Debt Campaign) која се бавила кризом дуга. У свом тексту „Гардијан” Србију не спомиње, али се име наше земље у извештају британске организације спомиње на неколико места. Када је о нашој задужености реч, самим тим што је ниво дуга давно прешао законом дозвољену границу од 45 одсто бруто домаћег производа (БДП) далеко од тога да је ситуација сјајна. Али није ни толико драматична каквом је представља „Јубили дет кампејн”.

Према њиховим наводима, спољни дуг Србије износи 98 одсто БДП. То није тачан податак. Последњи подаци НБС, из марта 2015. показали су да је спољни дуг на крају првог тромесечја износио 26,73 милијарде евра (око 80 одсто БДП-а). Од тога, дуг јавног сектора износио је око 15,06 милијарди евра, а приватног (банке, фирме, грађани) 11,48 милијарди. Ова организација сврстава земље у три категорије. У оне које су у дужничкој кризи, затим у оне у којима постоји висок ризик од тога и на крају у оне где постоји ризик од избијања кризе дуга. Србија је сврстана у последњу групу земаља. При том критеријум по коме се мерио ризик од избијања дуга је ниво спољног дела јавног дуга. Што значи да се посматрају само државни дугови у девизама. Према подацима Министарства финансија, 31. маја ове године јавни дуг Србије износио је нешто више од 24 милијарде евра, што је 72,7 одсто БДП-а. Од тога, 15 милијарди евра је наш дуг у страној валути (подаци НБС).

Такође, „Јубили дет кампејн”, наводи податак да око 9,6 одсто буџетских прихода одлази на отплату камата, што опет није тачно. Расходи за камате чине 3,5 одсто БДП-а. Чак и да ова организација рачуна трошкове камата у односу на укупне буџетске приходе (а не као удео у националном колачу) и они су мањи и износе 8,75, а не 9,6 одсто како рачуна ова британска организација. Удео издатака за камате у укупним расходима је још мањи (око седам одсто).

Да су Британци погрешили сматра и професор Економског факултета Милојко Арсић. Како је изјавио за Танјуг, „пренаглашена је оцена да Србији прети криза спољног дуга, јер у последњих пет, шест година није било значајних промена”, истакао је Арсић.

Према његовим речима, у том периоду је промењена структура спољног дуга, који представља укупан дуг јавног и приватног сектора према страним повериоцима, јер се приватни сектор раздуживао, док се јавни сектор задуживао.

– Бар када је реч о Србији не постоји разлог да се каже да постоји опасност од кризе спољног дуга. Спољни дуг не расте, већ је и мањи од износа који су навели, јер су се значајно раздужиле и банке и привреда – рекао је Арсић и додао да и раст јавног дуга, односно укупног износа дугова државе, успорава због смањивања дефицита.

Са смањивањем фискалног дефицита у овој и у наредним годинама, наводи он, отклониће се основни узрок раста и јавног и спољног дуга Србије. „Тако је криза спољног дуга код нас могућа једино ако се догоде већи међународни, односно регионални поремећаји”, наводи Арсић.

Премијер Александар Вучић оценио је јуче да је Србија на највећој могућој удаљености од банкротства или велике кризе.

Он је, оцењујући као глупост писање британског „Гардијана” на ту тему, рекао да су аутори текста користили застареле информације или је било неких других разлога за такво писање, али пре свега, додао је, ради се о подацима старим више од годину дана.

Претходног дана премијер је истакао да Србија са новцем нема проблем, али да га неће ни улудо бацати.

----------------------------------------------------

Који су лончићи побркани

У својој анализи британска организација „Јубили дет кампејн” чини се да је помешала термине спољног и јавног дуга. По дефиницији спољни дуг земље чине сви зајмови у страној валути, укључујући ту државне, али и приватне (банке, фирме, становништво) дугове. Јавни дуг, са друге стране представља сва дуговања државе (и у домаћој и у страној валути). Спољни дуг Србије износи више од 26 милијарди (око 80 одсто БДП-а), а јавни више од 24 милијарде (72 одсто БДП-а). Дакле, ни један ни други нису 98 одсто БДП-а, како наводи ова британска организација.