Тајна меког срца Кристин Лагард

Сви они којима је нејасно зашто је, када је о грчкој дужничкој драми реч, Кристин Лагард, директорка Међународног монетарног фонда (ММФ) много мекша срца од немачке канцеларке Ангеле Меркел, треба да погледају план отплате грчког дуга. Вашингтон који је током целе финансијске кризе барабар са Бриселом инсистирао на спровођењу политике стезања каиша, изненадио је многе када је уочи грчког договора са кредиторима са Пенсилванија авеније стигла порука како је неопходан репрограм грчког дуга.

Само дан након што је Алексис Ципрас пристао на услове кредитора, Фонд је изашао са анализом да је грчки јавни дуг неодржив да њихове обавезе треба релаксирати.

Одговор за овако меки став Фонда крије се у плану отплате грчког дуга. Највећи део обавеза према ММФ-у доспева у наредних неколико година, док последња рата на наплату стиже 3. јуна 2024. године (318 милиона евра). С друге стране последња рата дуга европским повериоцима на наплату стиже тек 26. априла 2053. године (6,3 милијарде евра). При том, како одмиче рок отплате, тако се рате европским кредиторима повећавају, док су обавезе према ММФ-у све мање и мање.

– То значи да је у интересу ММФ-а да се обавезе Грцима репрограмирају или отпишу, јер ће терет тог опроста дуга у највећој мери пасти на терет европских поверилаца – закључује Горан Николић из Института за европске студије. – ММФ први, на списку кредитора, долази на наплату. Интерес Америке је, која је у Фонду најутицајнија, да Грчка остане у еврозони, а да то њу ништа не кошта. Американци би волели да еврозона буде што већа и што плића, односно да са што мање снаге доноси одлуке – каже Николић.

САД има највећу квоту у ММФ-у (17,69) што значи да је њихов утицај у Фонду највећи и да имају право вета на одлуке. Земље које, такође имају велики утицај у Фонду су Јапан (6,56), Немачка (6,12), Француска (4,51), Велика Британија (4,51), Кина (4), Италија (3,31), Саудијска Арабија (2,93), Русија (2,50), Индија (2,44)...

Без обзира на то што САД имају највећу квоту, кад се саберу све квоте земаља чланица ЕУ, онда је тај износ двоструко већи од америчке квоте. Иако земље чланице наступају самостално, могућност договора није искључена, а пракса показује да земље ЕУ томе често прибегавају. Иначе, квота Србије у Фонду износи 0,20 од укупног капитала.

Она се израчунава по величини БДП-а (то је најснажнији чинилац), отворености привреде, променљивости текућег рачуна и висини девизних резерви.

На челу ММФ-а је Францускиња, а председник Француске Франсоа Оланд није крио своје симпатије према грчком премијеру Алексису Ципрасу. Као што их није крио ни амерички председник Барак Обама. Пре него што је договор са кредиторима постигнут немачки министар финансија Волфганг Шојбле је у разговору са својим америчким колегом из САД-а Џеком Луом следећим речима прокоментарисао Америчке симпатије према Грчкој:

– Узмите Грчку, дајте нам Порторико.

Овим је Шојбле алудирао на то да је и Порторико банкротирао, али да ће ЕУ врло радо упутити пакет помоћи овој држави, ако Американци Грке уведу у доларску зону. Према подацима Голдман Сакса, дуг Порторика прелази 150 одсто тамошњег бруто домаћег производа (БДП), односно свега што грађани и привреда створе за годину дана. Амерички државни званичници рекли су да неће бити федералног пакета помоћи за Порторико. Са друге стране јавни дуг Грчке прелази 170 одсто БДП-а (више од 300 милијарди евра).

Славиша Тасић, професор на Универзитету Мери у САД, сматра да кад Лагардова позива на репрограм грчког дуга она уопште ни не мисли да то треба да важи и за ММФ.

– То је њихова порука европским кредиторима, јер се зна да ММФ не отписује дугове. Они практично тако поручују Европи да, ако жели да и ММФ учествује у пакету помоћи за Грчке, у укупном износу од 86 милијарди евра, Европљани прво морају да се одрекну дела дуга како би Грчка уопште била у стању да измирује своје обавезе.

Иначе, у овом тренутку Грчка већ дугује две рате ММФ-у. Прву коју је требало да исплати 30. јуна (1,6 милијарди евра) и другу која је на наплату дошла прошлог понедељка (456 милиона евра). Практично, док не измири ове обавезе, Грчка не може да рачуна на било какву новчану помоћ Фонда. Гери Рајс, задужен за односе са јавношћу у ММФ-у, истакао је како ће се ових дана разматрати да ли ће Грчкој бити продужен рок отплате за рате у заостатку. Према интерним правилима Фонда, они не могу учествовати у спасавању земље чији дуг се процени као неодржив. Њихове рачунице показују да би грчки дуг за две године могао да достигне чак 200 одсто БДП-а.

А већ следећег понедељка грчкој влади на наплату поново стиже нови цех. Рата од 4,25 милијарди евра, колико дугује Европској централној банци и за коју још немају пара.

Они који су се понадали да меки став ММФ-а значи да ће и Србија, која са Фондом има аранжман из предострожности, изазвати саосећање Фонда и да неће морати да испуни преузете обавезе, преварили су се. Срце светског финансијског полицајца заиграло је само у грчком случају. По свему судећи, због краћих рокова отплате.