Збогом Вене: математика није баук

У кућним папучама, обучен у сиви плетени прслук, усана развучених у осмех који је целом његовом лицу давао благост и мирноћу, испратио је професор Вене Богославов екипу „Политике“ из свог породичног стана у Београду. Био је април 2012. године. Са професором Богославовим разговарали смо поводом најновијег издања његових збирки задатака и причали о математици, некадашњим и садашњим ђацима, почецима чуда од Математичке гимназије... Фотографија коју је тада снимио мој колега Зоран Кршљанин осванула је пре два дана на многим информативним порталима, српским, босанским, црногорским... Испод ње вест да је у 83. години, после краће болести, преминуо аутор чувених „Венеових збирки“, професор Богославов.

Потпуно разумем све садашње ђаке који се данас зноје и стрепе над задацима из Венеове збирке. Искрено саосећам са свима онима у којима овај уџбеник буди страх и језу, као да је најгора ноћна мора. Али, сваки математичар и природњак рећи ће вам, као и мени, да сте размажени и да није проблем у Венеовој збирци већ у вашој лењости. У друштвењачком ставу: математика је претешка за мене, нисам ја за то. Али зато што ми језици добро иду!

Иза, дакле, те четири „страшне“, али легендарне збирке са решеним задацима за сваки разред средње школе, стајао је професор и господин старог кова, поштен, вредан и марљив у свом раду, човек посвећен својој струци. Што би клинци рекли – строг, али праведан. И он је био из редова оних математичара који вам не би прогледали кроз прсте зато што се „друштвењаци“, јер је чврсто веровао да математика није баук и да се може савладати, на оном нивоу који захтевају његове збирке. Односно, свака паметна главица. Вежбати, вежбати и само вежбати, то је био лек професора Богославова, једноставан и ефикасан, за панични страх од математике. И сам га је успешно примењивао.

„Када сам предавао математику, код Железничке станице је била једна књижара која је продавала отпатке папира на килограм. Одлазио сам тамо, куповао два килограма папира, то ми је трајало месец-два, па онда поново. Што се више папира потроши и што се више ради, мора да буде и бољих резултата“, причао је за „Политику“ те 2012. године професор Богославов.

Родом из околине Босилеграда, цео радни век провео је као професор математике. А заволео је ову науку, како је испричао својевремено за наш лист, тек у завршном разреду гимназије, и то вежбајући је сам, без професора, из књига које су му случајно дошле под руку. Завршио је Природно-математички факултет, а магистрирао на Електротехничком. Када је почео да ради, прве три године предавао је у занатским школама, затим у Једанаестој гимназији, да би 1965. године постао професор математике у Петој београдској гимназији. На том радном месту остао је све до пензионисања 1999. године.

Ту су настале и чувене Венеове збирке и то на самом почетку његове професорске каријере у Петој. Кумовала им је нужда, јер није било одговарајућих уџбеника за ученике тада новоформираног природног смера. Али млади професор био је педантан и амбициозан. Бележио је своје и математичке задатке својих колега који су му се учинили интересантним. За годину дана професор Богославов је тако прикупио 1.000 задатака, али је његова збирка две године чекала на објављивање. Чак ни 2008. године, када су та збирка решених задатака за четврти разред средње школе и легендарни професор Пете гимназије славили  јубиларно 40. издање и готово 300.000 продатих примерака, Вене Богославов није желео да открије новинарима ко је стопирао њено објављивање 1966. године.

Било како било, прва Венеова збирка за завршни разред средње школе изашла је у издању Савремене администрације 1968. године, а ускоро су уследиле и остале три, за сваки разред, као и други математички наслови. Венеове збирке до данас су, према проценама, продате у више од два милиона примерака.

На истој страни где је јуче у „Политици“ објављена вест да је преминуо легендарни професор Богославов нашла се и информација да су ђаци, такође већ легендарне, Математичке гимназије освојили четири медаље на Међународној олимпијади из математике на Тајланду. Једна поред друге нашле су се срећна и тужна вест за српску математику. Ђаци Математичке гимназије, на коју је и професор Богославов био веома поносан, одавно су прерасли Венеове збирке. Оне су кројене за нас, обичне ученике. Да вежбамо своје мождане вијуге, како је то говорио професор Вене. Ђаци из Математичке, међутим, деле са професором Богославовим радни елан, упорност и оно професорево „вежбати, вежбати и само вежбати“. Стизање до врхунских резултата сопственим радом, упорним и истрајним. Хајде да и ми остали научимо нешто из тога. Не мора бити тројни интеграл. Довољно је да усвојимо лекцију о марљивости.