Ко све може да заустави референдум у РС

Иако је одлука Скупштине Републике Српске о одржавању референдума први корак којим је Милорад Додик показао да је одлучан у намери да се грађани РС изјасне да ли прихватају надлежност Суда и Тужилаштва БиХ, то још не значи да ће он заиста и бити одржан. Разлози за то леже у процедурама које Бошњацима, као конститутивном народу, омогућавају  да блокирају ову одлуку, а да је поништи има право и Канцеларија високог представника (ОХР), захваљујући такозваним бонским овлашћењима. Осим правних, има и политичких разлога који би председника РС могли да убеде да одустане од референдума, као што је и јучерашња молба премијера Србије Александра Вучића да Додик још једном размотри ту одлуку. На неку врсту убеђивања рачуна и Бакир Изетбеговић, бошњачки члан Председништва БиХ, који је казао „да би било добро да премијер Србије упозори Додика да не улази у судар с међународном заједницом”. 

Прва степеница на којој би референдум могао да буде заустављен јесте Веће народа РС, задужено да штити интересе конститутивних народа, где би, како се очекује, Бошњаци уложили вето. У том случају би морао да се изјасни Уставни суд РС, за који се претпоставља да би вероватно дао зелено светло за изјашњавање грађана о овом питању.  

Још један могући сценарио даљег расплета поменуо је и сам Додик, рекавши да је могуће да, на пример, Бакир Изетбеговић, затражи оцену Уставног суда БиХ. Додик претпоставља да би тај суд прогласио референдум неуставним, али пошто би таква одлука, како је рекао, била политичка, а не правна, то не би спречило његово одржавање. Да ће упутити апелацију Уставном суду БиХ за сада је најавила једино коалиција Домовина у Народној скупштини РС.

На исход приче о референдуму може да утиче и високи представник који има право да смењује званичнике, намеће и укида законе када сматра да се њима крши Дејтонски мировни споразум. Међутим, иако је у реаговању оценио да одлука Скупштине РС о расписивању референдума представља кршење Дејтонског споразума, Валентин Инцко, високи представник за БиХ, није најавио никакве мере. Ни претходни пут, када је пре четири године Скупштина РС одлучила да распише референдум о истој теми, нису искоришћена бонска овлашћења, већ је одлука суспендована након што су се Додик и Кетрин Ештон, тадашња висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност, договорили о почетку тзв. структуралног дијалога о реформи правосуђа БиХ. Ти разговори се још воде, па има тумачења да и сада први човек Српске жели референдумом да избори што бољу позицију уочи њиховог наставка.

Чак и да се референдум одржи и да већина негативно одговори на питање „Да ли подржавате неуставно и неовлашћено наметање закона од стране високог представника међународне заједнице у БиХ, посебно наметнуте законе о Суду и Тужилаштву БиХ и примену њихових одлука на простору Републике Српске”, то још не значи да би РС аутоматски престала да поштује надлежност и одлуке Суда и Тужилаштва БиХ. Да би се то догодило, потребно је да се донесе сет нових закона, што је дугачак процес. Додик до сада није рекао на који начин намерава да спроведе резултате референдума у дело, на основу чега је опозиција у РС закључила да његове намере нису у потпуности озбиљне и да тиме скреће пажњу са лоше економске ситуације у Српској. 

Када је реч о политичким разлозима који би могли да утичу на спровођење референдума, ту је пре свега могућност да Додик попусти под притиском ОХР-а, представника међународних организација и амбасаде САД који су се још пре одлуке скупштине РС, а нарочито после ње, гласно противили, указујући да то излази из надлежности ентитета и да се тиме подрива Дејтонски споразум.