Уторак, 27.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Радио који смо волели да мрзимо

(Илустрација Д. Стојановић)

Вест коју је саопштио менаџмент Радија Б92 да током лета стиже модернизација захваљујући технолошким иновацијама у позадини скрива тужну истину да је нова „машина” за пуштање музике заменила 12 новинара и медијских радника. Најаве о свежем музичком концепту у преводу значе да ова радио-станица више неће емитовати оно по чему је и била препознатљива – вести у 9 и 17 часова и то у трајању од по 25 минута. Из Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) одмах је стигло упозорење да ако Радио Б92 промени програмску концепцију може да изгуби дозволу за рад.

И ова радио-станица је то, изгледа, озбиљно схватила. Како за „Политику” каже председник Савета РЕМ-а Горан Караџић, из те медијске куће стигао је званични мејл у чијем садржају је заправо обећање да неће мењати програм.

– Пратимо ситуацију и уколико дође до промене у програму мораће да се суоче са губитком дозволе – каже Караџић.

Онај неповерљив део јавности сматра да ће Б92 дозволу да сачува кратким вестима, такозваним „хедовима”, где је цела поента догађаја смештена у наслов. За разлику од оних зависних од информација, бриге немају метеоропате будући да тај уређивачки концепт до сада никада није цензурисао временску прогнозу.

Овакав сценарио, по којем „игра” већина радио-станица у Србији, предвиђа и професор Факултета политичких наука Раде Вељановски.

– Нажалост, у Закону о електронским комуникацијама не постоји стриктна одредба да медији морају да се држе онога што стоји у њиховим елаборатима на основу којих су добили дозволу за рад. Иако РЕМ тврди да ће санкционисати Радио Б92 уколико се не буде придржавао обећаног, сматрам да се то неће догодити јер ће емитер „хедовима” да разреши ситуацију у своју корист – каже Вељановски.
Наш саговорник додаје да је потез менаџмента Б92 губитак за медијску и јавну сцену, а да је резултат чињенице да јавни интерес не доноси профит.

Уз стари имиџ који је подразумевао информацију на првом месту, у историју је отишло и име. Б92 постао је Плеј радио. Верни љубитељи Деведесетдвојке сматрају да је то праведно, јер нови концепт не сме да се кити револуционарним именом. Емотивне реакције на ове промене објашњење имају у чињеници да је Деведесетдвојка била симбол демократије и борбе против режима Слободана Милошевића. Своје незадовољство многи су исказали на друштвеним мрежама:


Уместо радија "Б92" радио Плеј

– Отерали сте најбоље што ова земља има. Зашто би неко слушао још један радио који је исти као и 128 других радио-станица? Хиљаду песама у низу без реклама? К'о да радио чине само песме – једна је од реакција на представљање новог радија.

Иновацијама грчких власника радијска публика остала је ускраћена за озбиљно и аналитичко новинарствo. Сада се тек чује, односно види, да је Б92 била не само антимилошевићевска, већ пре свега, професионална и аналитичка информативна кућа. Био је то радио који смо волели да мрзимо.

Тај губитак потврђује и РЕМ-ов списак комерцијалних радио-емитера који имају националну покривеност. Осим Радија Б92, ту су и Радио С, Хит мјузик ФМ и Радио Индекс. Иако је у профилима ових радио станица (осим радија Хит мјузик ФМ) наведено да је реч о „емитерима целокупног програма”, у стварности њихова програмска шема састављена је од редова шале и редова музике. Празнине огласног простора попуњавају оскудне вести.
Закључак је јасан: домаће радио-станице, изузев Радио-Београда, махом не емитују информативни програм, па се не чини да је далеко ситуација у којој ћемо се о дешавањима у нашој земљи информисати са фреквенције Слободне Европе или са Дојче велеа.

Драстично мењање уређивачког концепта, пре Радија Б92, задесило је истоимену телевизију. Један део јавности неколико недеља, ако не и месеци, био је под „утиском недеље”, а онда су нас „шерови” уверили у невероватну гледаност ријалити програма. Одрицањем од новинарских звезди информативе, попут Оље Бећковић и Љубице Гојгић, приводи се крају радио који смо волели да мрзимо. Приметно је, рецимо, да се у тумачењу актуелних догађаја уместо аналитичарима предност даје комичарима.

Некада сушта супротност, ајнштајновска Деведесетдвојка заличила је на ружичасту телевизију Жељка Митровића. Апсурд је да се „Пинк” од свих комерцијалних телевизија највише приближио информативном програму.

Да информација којим случајем не залута до гледаоца допринос је дао и један кабловски оператер. На недавно одржаној конференцији за новинаре у београдском Медија центру од генералне директорке СББ-а Драгице Пилиповић Шефи добили смо објашњење зашто је из њихове понуде нестао канал Б92 инфо. Склоњен је, јер Деведесетдвојка четири године није услишила СББ-ове молбе о оснивању регионалног информативног канала са уређивачком политиком по вољи кабловског оператера. Осим откривања до тада непознате праксе да се у уређивање медија мешају дистрибутери, присутнима је било јасно да је Б92 инфо своје место у каблу уступио регионалној телевизији Н1. Иначе, власник овог кабловског канала уједно је и власник СББ-а. Истини за вољу, и Б92 инфо, као и Пинкови информативни канали по гледаности остали су испод радара мерљивости.

Судећи по најавама, власници телевизија будућност виде у ријалити програмима. Од јесени, Жељко Митровић ће вратити на екране „Фарму”, грчки власници емитоваће „Великог брата”, док ТВ Хепи не намерава да прекине ријалити до 2020. године.

Таква одлука и није чудна за телевизију чији је власник познат по егзотичном надимку Пецони. Али смо од Ајнштајна много више очекивали, него што је потврдио да је новинарство у Србији – релативна категорија.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.