Četvrtak, 23.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Radio koji smo voleli da mrzimo

(Илустрација Д. Стојановић)

Vest koju je saopštio menadžment Radija B92 da tokom leta stiže modernizacija zahvaljujući tehnološkim inovacijama u pozadini skriva tužnu istinu da je nova „mašina” za puštanje muzike zamenila 12 novinara i medijskih radnika. Najave o svežem muzičkom konceptu u prevodu znače da ova radio-stanica više neće emitovati ono po čemu je i bila prepoznatljiva – vesti u 9 i 17 časova i to u trajanju od po 25 minuta. Iz Regulatornog tela za elektronske medije (REM) odmah je stiglo upozorenje da ako Radio B92 promeni programsku koncepciju može da izgubi dozvolu za rad.

I ova radio-stanica je to, izgleda, ozbiljno shvatila. Kako za „Politiku” kaže predsednik Saveta REM-a Goran Karadžić, iz te medijske kuće stigao je zvanični mejl u čijem sadržaju je zapravo obećanje da neće menjati program.

– Pratimo situaciju i ukoliko dođe do promene u programu moraće da se suoče sa gubitkom dozvole – kaže Karadžić.

Onaj nepoverljiv deo javnosti smatra da će B92 dozvolu da sačuva kratkim vestima, takozvanim „hedovima”, gde je cela poenta događaja smeštena u naslov. Za razliku od onih zavisnih od informacija, brige nemaju meteoropate budući da taj uređivački koncept do sada nikada nije cenzurisao vremensku prognozu.

Ovakav scenario, po kojem „igra” većina radio-stanica u Srbiji, predviđa i profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski.

– Nažalost, u Zakonu o elektronskim komunikacijama ne postoji striktna odredba da mediji moraju da se drže onoga što stoji u njihovim elaboratima na osnovu kojih su dobili dozvolu za rad. Iako REM tvrdi da će sankcionisati Radio B92 ukoliko se ne bude pridržavao obećanog, smatram da se to neće dogoditi jer će emiter „hedovima” da razreši situaciju u svoju korist – kaže Veljanovski.
Naš sagovornik dodaje da je potez menadžmenta B92 gubitak za medijsku i javnu scenu, a da je rezultat činjenice da javni interes ne donosi profit.

Uz stari imidž koji je podrazumevao informaciju na prvom mestu, u istoriju je otišlo i ime. B92 postao je Plej radio. Verni ljubitelji Devedesetdvojke smatraju da je to pravedno, jer novi koncept ne sme da se kiti revolucionarnim imenom. Emotivne reakcije na ove promene objašnjenje imaju u činjenici da je Devedesetdvojka bila simbol demokratije i borbe protiv režima Slobodana Miloševića. Svoje nezadovoljstvo mnogi su iskazali na društvenim mrežama:


Umesto radija "B92" radio Plej

– Oterali ste najbolje što ova zemlja ima. Zašto bi neko slušao još jedan radio koji je isti kao i 128 drugih radio-stanica? Hiljadu pesama u nizu bez reklama? K'o da radio čine samo pesme – jedna je od reakcija na predstavljanje novog radija.

Inovacijama grčkih vlasnika radijska publika ostala je uskraćena za ozbiljno i analitičko novinarstvo. Sada se tek čuje, odnosno vidi, da je B92 bila ne samo antimiloševićevska, već pre svega, profesionalna i analitička informativna kuća. Bio je to radio koji smo voleli da mrzimo.

Taj gubitak potvrđuje i REM-ov spisak komercijalnih radio-emitera koji imaju nacionalnu pokrivenost. Osim Radija B92, tu su i Radio S, Hit mjuzik FM i Radio Indeks. Iako je u profilima ovih radio stanica (osim radija Hit mjuzik FM) navedeno da je reč o „emiterima celokupnog programa”, u stvarnosti njihova programska šema sastavljena je od redova šale i redova muzike. Praznine oglasnog prostora popunjavaju oskudne vesti.
Zaključak je jasan: domaće radio-stanice, izuzev Radio-Beograda, mahom ne emituju informativni program, pa se ne čini da je daleko situacija u kojoj ćemo se o dešavanjima u našoj zemlji informisati sa frekvencije Slobodne Evrope ili sa Dojče velea.

Drastično menjanje uređivačkog koncepta, pre Radija B92, zadesilo je istoimenu televiziju. Jedan deo javnosti nekoliko nedelja, ako ne i meseci, bio je pod „utiskom nedelje”, a onda su nas „šerovi” uverili u neverovatnu gledanost rijaliti programa. Odricanjem od novinarskih zvezdi informative, poput Olje Bećković i Ljubice Gojgić, privodi se kraju radio koji smo voleli da mrzimo. Primetno je, recimo, da se u tumačenju aktuelnih događaja umesto analitičarima prednost daje komičarima.

Nekada sušta suprotnost, ajnštajnovska Devedesetdvojka zaličila je na ružičastu televiziju Željka Mitrovića. Apsurd je da se „Pink” od svih komercijalnih televizija najviše približio informativnom programu.

Da informacija kojim slučajem ne zaluta do gledaoca doprinos je dao i jedan kablovski operater. Na nedavno održanoj konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru od generalne direktorke SBB-a Dragice Pilipović Šefi dobili smo objašnjenje zašto je iz njihove ponude nestao kanal B92 info. Sklonjen je, jer Devedesetdvojka četiri godine nije uslišila SBB-ove molbe o osnivanju regionalnog informativnog kanala sa uređivačkom politikom po volji kablovskog operatera. Osim otkrivanja do tada nepoznate prakse da se u uređivanje medija mešaju distributeri, prisutnima je bilo jasno da je B92 info svoje mesto u kablu ustupio regionalnoj televiziji N1. Inače, vlasnik ovog kablovskog kanala ujedno je i vlasnik SBB-a. Istini za volju, i B92 info, kao i Pinkovi informativni kanali po gledanosti ostali su ispod radara merljivosti.

Sudeći po najavama, vlasnici televizija budućnost vide u rijaliti programima. Od jeseni, Željko Mitrović će vratiti na ekrane „Farmu”, grčki vlasnici emitovaće „Velikog brata”, dok TV Hepi ne namerava da prekine rijaliti do 2020. godine.

Takva odluka i nije čudna za televiziju čiji je vlasnik poznat po egzotičnom nadimku Peconi. Ali smo od Ajnštajna mnogo više očekivali, nego što je potvrdio da je novinarstvo u Srbiji – relativna kategorija.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.