Две омче за Македонију

Скопље – Македонском државном врху је током минуле недеље, директно или посредно поручено да буде конструктиван у одређењу према признавању независности Косова и новом предлогу посредника УН о будућем имену Републике Македоније. У противном, свако одступање од сугестија из Вашингтона и Брисела могло би негативно да се одрази на пријем Македоније у НАТО и наставак преговора око добијања датума за пријем у ЕУ.

Сугестије су ултимативне јер се од Скопља тражи „конструктивност”, односно неизоставно признавање Косова и прихватање имена које је смислио Метју Нимиц, посредник у преговорима. То је и био повод за суботње хитне консултације у кабинету председник државе Бранка Црвенковског, чија садржина остаје тајна.

И председник Црвенковски и премијер Никола Груевски су последњих дана, у више наврата јавно говорили о условљавањима али су обојица поновила познати став да се уставног имена неће одрећи, по цену пријема у НАТО и ЕУ.

Челници опозиционе албанске Демократске уније за интеграцију (ДУИ), су скоро истовремено кад је у Приштини проглашена независност Косова, македонском руководству упутили писмо са захтевом да се Косово призна као нова држава, без одлагања. Исте вечери, на скопској телевизији Сител, члан ужег руководства ДУИ, Агрон Буџаку је дискретно подсетио на опасности са којима ће се Македонија суочити буде ли тактизирала око признавања Косова.

Средином прошле недеље, амерички амбасадор у Македонији, Џилијан Миловановић је премијеру Груевском поручила да, без одлагања оживотвори питање језика и социјално збрињавање припадника паравојне ОНА. Прецизније, она захтева да се албански језик, као други службени озваничи, те да се озакони пензионисање ветерана паравојне ОНА. Оба захтева наилазе на оштро противљење македонских званичника, опозиције посебно, али и македонске јавности.

Овдашњи опозициони политичари, пре свих бивши премијер Владо Бучковски и ранији председник Собрања Македоније и лидер владајуће Нове социјалдемократске партије, оштро критикују премијера Груевског и председника Црвенковског. Први их оптужује за „недопустиву индолентност” а други тврди да Македонија нема „државну стратегију” по питањима од националне важности.

Македонија се, дакле, налази пред две омче. Прву, признавање Косова ће избећи, јер је извесно да ће, како рече премијер Груевски, „не у првом таласу”, али ипак признати Косово као новог суседа. За другу, отказивање од уставног имена земље, нема спасоносну алтернативу, и неће бити изненађење ако предлог за ново име у Атини, буде прихваћен.