На вирусној вртешци са грипом

Грип полако обара целе породице у кревет: температура виша од 38 степени Целзијуса, болови у зглобовима и мишићима, малаксалост, грозница и главобоља симптоми су на које се грађани најчешће жале, тако да су ову радну недељу многи започели боловањем.

Прошле недеље у Србији је регистровано 20.838 оболелих од грипа, док је недељу пре тај број био мањи и износио је 20.004. Ово је, како објашњава примаријус др Нада Милић, епидемиолог Центра за превенцију и контролу заразних болести Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, ипак благ пораст броја оболелих и, према садашњим подацима, у Србији грип исказује средњи интензитет активности, а тако је у још 17 европских земаља. Једина земља која је пријавила висок интензитет појављивања грипа, за сада, јесте Бугарска.

Грип, према уверавањима епидемиолога, још ни изблиза не показује своје најоштрије лице. Др Милић, епидемиолог Центра за превенцију и контролу заразних болести Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, каже да се још може говорити о спорадичном појављивању грипа.

– Очито долази до „преливања ” оболелих са предшколске деце на школску, а полако прелази и на радно активно становништво, односно на старосну групу од 19 до 65 година. Међутим, раст броја оболелих од само хиљаду до две хиљаде недељно епидемиолозима говори да нема још епидемијског јављања, које би карактерисао нагли и велики број оболелих. У односу на прошлу годину у исто време, имамо мањи број оболелих – каже др Нада Милић.

Појавио се, међутим, и други тип вируса грипа. Поред типа AH1, сада смо, како каже докторка Милић суочени и са могућношћу да се инфицирамо вирусом Бе који даје тежу клиничку слику, значи теже и непријатније симптоме. Присуство вируса Бе за сада је откривено такозваним брзим пи-си тестовима и чека се коначна потврда на културама ткива. Добра вест која иде уз вирус Бе јесте да се он не појављује у епидемијском облику. Међутим, лоша вест је да ако смо одболовали вирус грипа А не значи да смо поштеђени овог другог типа, па није на одмет бити опрезан, да не бисмо два пута завршили болесни у кревету током једне зиме. 

После сваке инфекције, подсећају лекари, долази до пада опште отпорности и често се као компликација јавља друга инфекција. Човек обуче капут, носи га до краја зиме, иако су температуре ваздуха променљиве: у току дана понекад крећу у распону и од 10 степени. Онда се човек чешће презнојава, па му је час топло, а зачас се расхлади, а то погодује вирусима. Много пре ћемо се разболети неодговарајуће обучени – превише утопљени или премало, због претерано угрејаних станова, али и због дугог боравка у недовољно загрејаном стану што обара имунитет, односно одбрамбене снаге сваког организма. Много је битно и проветравање просторија у којима борави више људи. Довољно је да чешће отворимо прозор накратко, само да омогућимо измену ваздуха.

Како ће на број оболелих утицати најављено отопљење средином ове недеље, уз које се помињу чак и пролећне температуре од 13 до 15 степени Целзијуса, епидемиолози нерадо прогнозирају, али докторка Милић каже да уколико поново не захладни то не би требало да донесе непријатна изненађења и више оболелих. Јер, каже, када смо на отвореном простору мање смо изложени дејству вируса и отопљење би нам, ако будемо опрезни, могло донети пријатне дане.