Кубанска застава види се из Беле куће

Кубанска застава подигнута је на јарбол испред Стејт департмента и тамо се од јуче вијори заједно са још око сто педесет земаља са којима Америка има пуне дипломатске односе. Тачно у поноћ између недеље и понедељка ступио је на снагу споразум којим су две земље, Куба и САД, обновиле дипломатске односе педесет и четири године пошто су прекинути, па се застава Кубе види и из Беле куће, јер је дојучерашња кубанска канцеларија за везу добила статус пуноправне амбасаде, а она се налази само неколико стотина метара од председничке куће. Истовремено застава САД залепршала се на шеталишту Малекон испред Антиимперијалистичког трга у Хавани, тамо где су се у протеклих пола века масовним митинзима одмеравале пропагандне снаге кубанског социјализма.

Налог да се прекину дипломатски односи и да се затворе амбасаде у Вашингтону и Хавани, тадашњи председник САД Двајт Ајзенхауер издао је 3. јануара 1961. године, али је том приликом био убеђен да ће овај раскид међу суседима трајати кратко и да ће Фидел Кастро бити збачен а са њим и кубанска комунистичка револуција.

„Надам се и убеђен сам да ће се проблеми брзо решити и да ћемо у не тако далекој будућности обновити и нормализовати наше везе које су израз нашег историјског пријатељства”, рекао је Ајзенхауер када је решио да раскине везе са владом „диктатора” Кастра. Његово убеђење показало се као потпуно погрешно. Прошло је 54 године, шест месеци и седамнаест дана, и у Белу кућу се уселило и иселило једанаест америчких председника, пре него што се Барак Обама одлучио да отворено каже оно што је и политичким лаицима било очигледно: да је полувековна политика према суседима контрапродуктивна и да није дала резултате.

Отварање амбасада је пре свега симболичан гест, следи тежак процес, који ће, како се надају обадве стране, довести до укидања економског ембарга, чему се радују и Кубанци и Американци. Зависно од тога са које се стране овог хладноратовског зида налазе, нације се радују: Американци бизнису, путовањима, плажама, кубанским цигарама, ритму болера, мохиту... Кубанци америчким фармеркама, интернету, мобилним телефонима... а већ се прича и да ће свеприсутни ланац брзе хране „Мекдоналдс” освојити и ово изоловано парче земљине кугле, чега се прибојавају многи туристи широм света. Један од разлога што су тако радо до сада ишли на Кубу јесте зато што су на њој одмор и забава другачији него било где другде.

Хавана и Вашингтон се слажу да ће разговори око укидања ембарга и побољшања људских права, што САД траже од својих суседа, ићи лакше и брже сада када су успостављени дипломатски односи.

Раскид историјске везе почео је још 1959. када је Фидел Кастро дошао на власт и збацио диктаторски режим, какав су имале многе карипске земље у то време и касније. Непосредни покретач била је изјава новог револуционарног команданта Фидела Кастра који је рекао да су 90 одсто службеника америчке амбасаде у Хавани у ствари шпијуни. Тадашњи амерички саветник за трговину у Хавани одмах је послао депешу у Вашингтон. Сматрао је да амбасада не може нормално да функционише са тако мало службеника и предложио је Ајзенхауеру прекид дипломатских односа. 

Број дипломата у амбасади и овом приликом је један од камена спотицања. Иако су на снази биле рестрикције, америчка интересна секција на Куби имала је од свог отварања (за време Џимија Картера 1977) једно од најбројнијих представништава на острву. Кубанска канцеларија у Вашингтону имала је десеторицу службеника и дипломата, док је америчка мисија у Хавани била тридесет пута бројнија: имала је 300 функционера, од којих је 50 било са дипломатским статусом.

Колико ће тек Американаца имати новоотворена амбасада у Хавани сада када су се односи између две земље „нормализовали”? Кубанци немају много поверења у Вашингтон после свега што су искусили у протекло пола века, па страхују да ће добар део америчких службеника бити упослен на истим оним пословима због којих је Фидел Кастро протестовао. Али све иде својим током сада када је прорадила дипломатија.