Како разумети Ангелу Меркел

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Понашање немачке канцеларке Ангеле Меркел према уплаканој палестинској девојчици, која јој се пожалила да би она и њена породица могле да буду депортоване из Немачке, минулих дана је у Немачкој, али и широм света, изазвало је многобројне коментаре на друштвеним мрежама и у медијима, који су већином критични према канцеларки. То што јој је Меркелова рекла како Немачка не може све избеглице да прими и како неки морају да буду враћени изазвало је сузе код четрнаестогодишње Рем Сахвил, након чега јој је канцеларка пришла, помазила је и рекла јој да је била „супер” у дебати и да је „одлично показала у име других у какве ситуације човек може да дође”.

Друштвене мреже су безмало експлодирале од оптужби да је канцеларка безосећајна, те да је „хришћанка, научница и политичарка пала испит људскости на свим фронтовима”. На таласу критика, у Немачкој је познати сатиричар Јан Бемерман на „Твитеру” написао да не зна да ли је добра идеја да канцеларка уопште прича са људима, наводећи предмете који имају више емпатије од Меркелове, попут индустријских робота, лубеница или ножића на расклапање.

Иако се потом испоставило да девојчици не прети депортација, поједини медији, пре свега они лево оријентисани, критиковали су канцеларку. Дневни лист „Ноје оснабрикер цајтунг” истиче да се „политика удаљила од људске стране избегличке драме”, те да су посебно конзервативни политичари ефикасни када неке избеглице треба прогласити баластом за социјални систем Немачке.

„Када треба прикупљати гласове бирача, судбине падају у други план, а предрасуде се подгревају. Тако мржња осваја друштвени простор. То канцеларка не може да прекрије једним миловањем”, истиче коментатор.

Упркос томе што је палестинска девојчица потом изјавила да „мисли да је океј” то што ју је Меркелова саслушала и рекла јој шта мисли о томе, те да „поштује њену искреност”, поједини немачки медији су овај случај изнели као крунски доказ да Немачка има „гвоздену канцеларку”, док су многи европски медији овај случај искористили за доказивање окрутности Немачке, нарочито у светлу решавања грчке дужничке кризе.

И канцеларка је у интервјуу првом каналу немачког јавног сервиса АРД морала да објасни целу ситуацију.

„Било би погрешно рећи људима да ће њихов случај бити решен брже него случајеви многих других људи само зато што су срели канцеларку”, рекла је Меркелова, истакавши да је Немачка „држава у којој влада право”. „Али, наравно да ћете утешити уплакану девојку.”

Меркелина последња реченица уплаканој девојчици – да је одлично показала у име многих других у какве ситуације човек може да дође – звучи веома немилосрдно будући да заправо представља својеврсну похвалу девојчици што је избеглицама показала да могу да буду у страху од депортације ако дођу у Немачку. Међутим, свако ко боље познаје политику канцеларке зна да заправо овај њен иступ најсликовитије показује њен политички стил, који научнички прецизно осваја срце Немаца, а да при том уопште не пуца директно на њихове емоције.

За разлику од многих европских и америчких политичара, који су увек склони популизму и показивању наводне блискости са обичним људима, па и животињама када обилазе пољопривредна домаћинства у току предизборних кампања, Меркелова је потпуна супротност. Она није склона оваквим јефтиним политичким поенима, иако и те како ослушкује мишљење немачког јавног мњења, па се често не усуђује да иде противно водећем мишљењу.

Према критикама појединих аналитичара, сваки пут када се обрати јавности у Бриселу поводом неке европске теме, као што је грчка криза, Меркелова као да се обраћа искључиво својим бирачима, а не целој Европи. Због тога сматрају и да је њена непопустљивост у погледу услова за нови финанасијски пакет помоћи Грцима можда допринела томе да канцеларка ојача своју популарност у Немачкој, али да је зато нашкодила имиџу саме Немачке.

Али, она је, према свему судећи, у свим ситуацијама само сурово искрена и доследна.

Баш тако је без много емоција искрено рекла и палестинској девојчици да ће „неки морати да буду враћени”. Како истиче и коментатор листа „Нордкурир”, она једноставно „није описивала свет који не постоји”.

„Неки други политичари би заменили стварност лепим жељама, изрекли слатке, али, нажалост, неискрене фразе. Шта се може замерити Меркеловој? Ништа, баш ништа. Јер ова жена, често описивана као хладна и срачуната, дошла је и помиловала девојчицу, тешила је. Показала је јаке емоције за њене услове”, истиче коментатор овог листа, у чему је сагласна и коментаторка лево оријентисаног политичког магазина „Шпигл”, која сматра да се Меркеловој не може замерити понашање у складу са својом политиком, већ само што ту политику (према избеглицама) не мења јер је, оцењује „Шпигл”, погрешна.