Отимачина и 220 милијарди долара

Отимањем Космета, Србији се, поред осталог, отима и имовина коју су њене државне институције процениле на око 220 милијарди долара. Толика је укупна вредност непокретности на које право полаже држава Србија, њена привредна и јавна предузећа. Од наведене суме само вредност приватне имовине више од 30.000 српских породица, које су протеране по доласку међународних трупа 1999. године, износи најмање четири милијарде долара.

Србија је од почетка преговора у Бечу, вођеним током прошле године, захтевала да Косово и Метохија има статус суштинске аутономије у оквиру Републике Србије. Упућени у имовинско-правне односе тврде да би се Албанцима на Космету више исплатило да су прихватили такво решење.

Јер, поред осталог Србија је од 1960. до 1990. године инвестирала око 17 милијарди долара, а до данашњег дана остало је нерешено и питање спољног дуга Косова страним повериоцима. Како „Политика” сазнаје, последњег дана 2007. године од косовског дуга је преостало око 1,26 милијарди долара. До тада је Србија вратила, заједно са каматом, око 335 милиона долара, а да при том није убирала порезе од предузећа на Косову и Метохији.

Према речима др Бориса Беговића, професор Правног факултета у Београду и члана делегације Српског преговарачког тима за будући статус Косова и Метохије, српска страна је тражила да власти Космета тај износ уплате у буџет Србије, без обзира на то какав ће бити коначни статус.

– Србија ће наставити да сервисира спољни дуг Космета све док се не потпише споразум о подели дуга – изјавио је „Политици” Беговић фебруара прошле године, после завршне рунде преговора у Бечу. – Тада ће тражити да Космет плати главницу, али и текућу камату дуга. Уз то, тражиће да се плате опортунитетни трошкови по стопи која се зове либор. Конкретно, тражиће да Космет плати камату колика би била да смо тај износ пласирали у стране банке као наше девизне резерве.

Према евиденцији Привредне коморе Србије, која није коначна, предузећа из централне Србије и Војводине располажу великим бројем пословних објеката и имовином на Косову и Метохији, која им се отима у незаконитој приватизацији коју спроводи Унмик. Тако предузећа из централне Србије на Космету, како подсећа Танјуг, имају 1.218 објеката, а предузећа из Војводине 14. Само ПТТ је власник 130 објеката, ЖТП 55, ЕПС 18 и „Србијашуме” 45. „Лола корпорација” је изградила капацитете у Зубином Потоку, Лешку, Штрпцу и Витини, а „Термовент” из Темерина у Ораховцу и Липљану. „Зеленгора” је подигла погоне у Сувој Реци, „Минел” у Приштини, Косовској Митровици и Клини, „Кока-Кола” у Липљану, а „Гоша” у Гњилану.

У тој групи се налази и фабрика врањског „Јумка” у Косовом Пољу. ПКБ корпорација има 12 својих предузећа на Косову и Метохији, међу којима су Пећка пивара, „Косово вино”, „Орвин” и „Метохија вино” – фирме које су ПКБ-у припојене 1992. године.

У три деценије, од 1961. до 1990. године, у Косово је уложено око 17 милијарди долара, а многа предузећа су своје инвестиције реализовала преко некадашњих самоуправних споразума о удруживању у покрајини.

Међу њима су „Генерал експорт”, „Минел”, „Прва искра”, „21. мај” Београд, „Центропром”, „Бамби”...

Развој Космета финансиран је из Савезног фонда за развој неразвијених, као и из Покрајинског фонда за развој, који је од 1992. године наследио Фонд за развој Републике Србије. Од 1997. године ту функцију је преузела Дирекција за развој Космета, са седиштем у Приштини.

Фонд за развој поседује и акције као трајни улог у 163 предузећа на Косову где у највећем броју случајева има власништво на више од 51 одсто капитала, о чему је обавештена Косовска поверилачка агенција. Косовска поверилачка агенција покренула је по други пут приватизацију над „Инекс ски-центром” на Брезовици, иако је део београдског предузећа „Инекс хотели”, што је у супротности са признатим међународним стандардима.

Албанцима са Косова, као и онима из иностранства, на продају је понуђено доста познатих фирми из ондашње Југославије, међу којима су „Фероникл” из Глоговца, „Трепча” из Митровице, „Југотерм” из Гњилана, „Косоводрво” из Приштине, Пољопривредно-индустријски комбинат из Пећи, „Елан” из Призрена, Фабрика електричних уређаја из Урошевца, Пећка пивара, „Петолетка” из Лепосавића, „Косово вино” из Призрена. Ту су Индустрија дувана Гњилане, „Клокот Бања” из Гњилана, гњиланска хладњача „Младост”...

На Косову једино још није отпочео процес приватизације јавних предузећа.

Тако је још неизвесна судбина „Електрокосмета”, ЈП „Површински копови” у Обилићу, „Железница Србије” – Косово Поље, аеродрома у Приштини, термоелектрана Косово А и Б, „Србијашума”, ЈП „Ибар – Лепенац”, Пошта – Телеком „Србија”...

Српски преговарачки тим је оспоравао модел приватизације примењен на Космету, који је, према речима др Дејана Поповића, професора Правног факултета у Београду, члана српског преговарачког тима, у суштини био насртај на принцип установљен Европском конвенцијом и правима у области својине. На ово су одговорили представници албанског тима тврдећи да је тај модел „један од најбољих у свету”, што је, како je „Политици” рекао Поповић, изазвало подсмех и међу представницима Светске банке и ММФ-а.