Грчка: сувлаки је скупљи ако је посољен

Он нашег дописника

Атина – Премијер Ципрас је одлучио да „смири лопту” и промени дневни ред данашњег заседања парламента. Уместо спорних закона из сфере пензионих реформи и нових пореза за пољопривреднике, који су претили да не буду изгласани и доведу у питање опстанак владе, посланици ће се данас бавити мање опасном проблематиком.

Изгласавање ова два закона, о којима постоје подељена мишљења међу посланицима, али који су на списку обавезних реформи које по захтеву кредитора Атина мора да спроведе, остављено је за касније, можда чак после летњег прекида рада парламента. Званично је саопштено да влада у догледно време нема у плану расписивање превремених избора и да је сада најважнији задатак, како је изјавила Олга Геровасили, нови портпарол, стабилизација ситуације и постепено испуњавање тешких мера које су прихваћене како би се избегао најгори сценарио.

Тешке мере за Грке јесу нови порез на остварену добит који је за многе производе и услуге порастао са 13 на 23 посто, што је озбиљно оптерећење за породични буџет, за малу привреду, ресторане, услужне делатности, али и за градски, бродски и авионски превоз... Највише је проблема, при томе апсурдних, код традиционалног сувлакија. Према новим прописима, сувлаки од свињског или пилећег меса има ПДВ од 13 посто, али како се обично соли, додаје се алева паприка или парадајз, улази у категорију ПДВ-а од 23 посто. Угоститељи се хватају за главу јер не знају како да објасне купцима да ће уместо 2,40 евра њихов сувлаки коштати скоро три евра ако га посоле. Наиме, со је један од производа који је у категорији већег ПДВ-а, као и говеђе месо. У месарама Грци купују само пилетину и свињско месо јер је говедина скупља 10 одсто. Тако је млевено свињско месо са ПДВ-ом од 13 процената, а говеђе или јунеће 23 одсто. Кад су ТВ екипе на пијаци питале месаре шта бива ако неко тражи мешано млевено, одговор је био да ће цену одредити то ког меса је више.

Жале се кројачи, обућари, електричари и водоинсталери који кажу да са ПДВ-ом од 23 посто имају много мање посла, који је иначе на граници одрживости. Грчки таксисти су пре десетак година били „цареви на улицама” и буквално малтретирали муштерије које су морале да извикују правац у коме иду и зависиле од добре воље возача или смера у коме се он намерио да ли ће их повести. Уместо три до четири путника које су успут примали као да су аутобус а не такси, сада сатима стоје празни на такси-станицама. Са новим ценама и ПДВ-ом од 23 посто, свако ће добро размислити да ли да зауставља такси возило. Јер, дистанца која је пре десетак година коштала три евра, сада је 11 евра... До аеродрома треба спремити око 40 евра и додатних пет евра уколико се вожња заказује унапред.

Поскупео је бродски превоз и према првим проценама очекује се да ће се број путника смањити за 30 одсто, прецизније, да ће бродске компаније ове године изгубити два до три милиона путника. На цену превоза аутомобила од раније је додаван порез од 23 одсто, али је сада поскупела путничка карта. Тако, тур-ретур превоз за двоје у двокреветној кабини и возило до било ког удаљенијег острва кошта између 400 и 500 евра.

Поскупеће и авио-карте, али ће се стално уводити попусти за ноћне летове. До сада, до 27. јула, како би се спасла туристичка сезона, домаћи „Егијан” је на унутрашњим летовима нудио карте за 10 евра по правцу.

На Западу се поново покрећу приче да би Грци могли да продају неко острво и тако се спасу банкрота. Овакве ироничне наслове у немачким листовима Грци врло болно примају и доживљавају као посезање на национални и територијални интегритет. Међутим, „сила закон мења” па није немогуће да се неко од шест хиљада острва нађе на фамозном списку приватизације из које, по договору са Бриселом, грчка влада треба да дође до 50 милијарди евра које ће положити у посебни фонд за рефинансирање банака, отплату државног дуга и пројекте развоја.

Дакле, овдашња ТВ Скај преноси писање немачког „Билда” који је саставио листу интересантних некретнина за приватизацију где је укључио плаже, марине, 2.500 зграда у власништву Министарства културе... Чињеница је, међутим, да су од шест хиљада грчких острва 227 насељена и да је чак 500 у приватним рукама. Распродаја је почела одавно, само је сада цена пала.

Атина Оназис је чувени Скорпиос продала руском магнату, недавно је острво Свети Тома за 15 милиона евра купио Ворен Бафет, Џони Деп је за само четири милиона пазарио острвце у Егеју, више острва је у рукама саудијског суверена и његове породице... Још 2008, када је криза притискала Грчку, немачки медији су им предлагали да продају Крф или Родос, што су Грци доживели као највећу увреду. Управо зато је свака влада била врло пажљива у расправама на тему приватизације острва, али, с обзиром на то да их је много, можда нација и неће бити баш о свему детаљно обавештена.