Суфицит аграра већи за 49 одсто

БЕОГРАД – Србија је за пет месеци ове године остварила суфицит у размени пољопривредних и прехрамбених производа са светом од 483 милиона евра, што је 49 одсто више него у истом лањском периоду, изјавила је данас Танјугу министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић.

Вредност извоза хране из Србије од јануара до краја маја била је већа од милијарду евра, а у експорту су доминирали житарице и производи од житарица, воће и поврће, навела је министарка.

Она је додала да је и код извоза забележено повећање од 21 одсто.

„Ови извозни резултати још једном потврђују да је пољопривреда изузетно важна за привреду Србије и економски раст и развој - да пољопривреда има своје место и шансу и да се у наредном периоду треба максимално ангажовати да се помогне произвођачима, посебно малим”, нагласила је Богосављевић Бошковић.

„Анализом је установљено да је у овом периоду повећан извоз ка ЕУ за 20 одсто, ка земљама ЦЕФТА за 14 одсто, и ка осталим земљама за око 39 одсто”, казала је Богосављевић Бошковић.

Храна из Србије је највише пласирана у земље ЕУ (52 одсто), ЦЕФТА (30 одсто) и остале земље (18 одсто), рекла је Богосављевић Бошковић.

У овом периоду извезено је воћа и поврћа за 217 милиона евра, док је вредност увоза била 120 милиона евра, што значи да смо и ту забележили суфицит од 100 милиона евра, прецизирала је Богосављевић Бошковић.

За пет месеци 2015. године у Србију је увезено пољопривредно-прехрамбених производа за 543 милиона евра, што је повећање од четири одсто у односу на исти период претходне године, рекла је Богосављевић Бошковић.

Храну смо највише увозили из ЕУ (66 одсто), ЦЕФТА (11 одсто) и осталих земаља (25 одсто), при чему се увоз из осталих земаља пре свега базира на увозу кафе, чаја и зачина, навела је Богосављевић Бошковић.

Позитиван спољнотрговински биланс бележи се и код млека и млечних производа, где забележили суфицит - више смо извозили него увозили, нагласила је министарка, додајући да је суфицит био мањи него лани.

Она је објаснила да је тржиште ЦЕФТА било значајно за наш извоз млека и млечних производа прошле године, али да су сада вишкови из ЕУ заузели место на том тржишту што је смањило простор за нашу робу.

Када је реч о заштитним мерама за увоз млека и млечних производа, Богосављевић Бошковић је рекла да њихове ефекте тек треба сагледати у наредном периоду, али да су они већ приметни и позитивни код маслаца и појединих тарифних линија сира.

Такође, и за поједине врсте воћа и поврћа (јабуке, вишње, јагоде, паприку, парадајз краставац...) и после истека транзиционог периода, односно 2014. године, задржане су одређене заштитне мере, било константне, било сезонске, напоменула је Богосављевић Бошковић.