Цвјетићанин: добровољни давалац туђих пара

Тешко је дискутовати са особом која избегава да – дискутује! Три сам питања поставила професору Цвјетићанину: прво, је ли педагошки инсинуирати новинарки „Политике” да не зна шта је кредитна мултипликација, а да то нема никакве везе са било чиме у њеном тексту? Друго, откуд професору импресија (па још погрешна) да је извор новца за грчке кредите био суфицит који Запад остварује са „земљама периферије”? И треће, најважније – како један професор економије сме да не зна да банкрот државе није исто што и банкрот појединца, дакле, чак и да прогласи мораторијум, ниједној држави нико никада неће доћи било шта да заплени (лекција: задуженост суверених дужника, може се наћи у свим бољим уџбеницима макроекономије).

Уместо одговора, у свом новом допису Цвјетићанин је потрпао и жене којих су се мужеви одрекли и Варуфакиса и концентрационе логоре. И шта сад? Да покренемо тему о геноциду, па да доведемо ствар до потпуног бесмисла?

Већи играчи наступају боље. Рецимо, Цвјетићанинов угледни истомишљеник, Пол Кругман, ове недеље је изјавио за Си-Ен-Ен: „Преценио сам компетентност грчке владе”. Дакле, погрешио сам, перем руке...

Има и друга добра опција за оне којима је истина важнија од таласања: покренута је фондација за помоћ Грчкој (https://www.indiegogo.com), са идејом да сваки становник ЕУ уплати по три евра (може и више) па да се прикупи 1,6 милијарди евра за најновију траншу грчког дуга. И није то било без одзива: 109.000 људи се одазвало! Није сад ни важно то што се у ствари одазвало тек 0,02 одсто позваних, нити то што су прикупили једва 0,1 одсто потребне суме. У просеку су дали не по три, него по седамнаест евра – и спасли душу. Барем нико њима неће моћи да спочита да су добровољни даваоци туђих пара, као што је Аница Телесковић рекла Цвјетићанину у свом одговору, а ја поновила у наслову овог текста.

Трећа (минималистичка, али добра) опција за професора Цвјетићанина је да не скаче сам себи у уста. Да не тврди прво како ће „повериоци бити у потпуности обештећени”, да би три дана касније написао: „И банкари и ММФ су спремни на отпис дела дуга”. Па зашто да се спреме на отпис дуга, кад ће бити – обештећени? А шта тек рећи на бурни поклик о томе како до Сиризине побуне нико није смео ни да помене отпис дуга? Па како је онда Грчкој пре доласка Сиризе директно отписано 46 одсто дуга, а остатак репрограмиран? Зар су га отписали а да нико у Грчкој о томе није смео ни да писне?

Много сам лоших задатака у животу прегледала и увек кажем: можете ви то много боље, колега... Деси се некад да тако стварно мислим, али сада то сигурно није случај.

Професор Економског факултета Универзитета у Београду