РЕМ кажњава због реклама

Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), некадашњи РРА, не послује у потпуности транспарентно, али је међу бољим институцијама када је у питању објављивање података о финансирању и трошењу новца, закључак је истраживања „Положај РРА у токовима медијског новца” које је представљено јуче у Медија центру у Београду.

Циљ истраживања, које је спровела организација „Транспарентност Србија” уз подршку Фондације за отворено друштво, био је да одговори на питање како се троши новац који електронски медији уплаћују на рачун РЕМ-а који би требало да обезбеди независно пословање овог регулаторног тела.

Од 2010. године до 2014. приходи овог регулаторног тела смањени су са 4 милиона и 123 хиљаде евра на 3 милиона 750 хиљада евра. Суфицит који је остварен и уплаћен у републички буџет износио је од 800.000 евра (2010. године) до 500.000 евра (2014. године). Отприлике толико новца колико износи суфицит РЕМ-а , како стоји у овом извештају, држава је издвајала за финансирање медијских пројеката. Ипак, ова чињеница је плод случајности. Немања Ненадић, програмски директор „Транспарентности Србија”, објаснио је јуче да је Законом о радиодифузији предвиђено да се сви вишкови, односно суфицит, уплаћује у буџет државе и распореди за одређене намене. Ипак, у пракси, како је нагласио Ненадић, није могло да се установи да је то поштовано. Вишак новца РЕМ-а „разливао се у мору дефицитарног државног буџета”.

Ненад Јанковић, секретар РЕМ-а, упитан о дуговима електронских медија за накнаде, изјавио је јуче да готово сви електронски медији дугују по један месец накнаде. Телевизија Пинк приложила је менице и тиме платила накнаде до краја године, а са плаћањем не касне телевизије Прва и Б92, које су у власништву грчке компаније „Антена”.

Иако је Јанковић истакао да накнаде за коришћење фреквенције нису мењане од оснивања регулаторног тела, адвокат Слободан Кремењак прокоментарисао је да је управо висина накнаде која се плаћа РЕМ-у један од разлога због којег се све више емитера региструје у иностранству, а код нас емитује програм.

Приходи, али и расходи РЕМ-а, из године у годину су све мањи, а очигледан труд да се постигну уштеде забележен је 2013. и 2014. године.  

Ненад Јанковић, такође јуче, изјавио је да то тело подноси на хиљаде прекршајних пријава због прекорачења дужине рекламног блока, али да те пријаве, због неефикасности судства, најчешће застаревају.

– Од 100 поднесених пријава бар 50 се односе на прекорачење дужине прописаног рекламног блока – изјавио је Јанковић. 

Критикујући рад РЕМ-а, Драган Кремер, координатор медијског програма Фондације за отворено друштво, оценио је да су казне које РЕМ може да употреби због нерегуларности у медијском простору неефикасне. Осим тога, регулатору је замерио да недовољно и нетранспарентно одговара на жалбе грађана.

----------------------------------

Највише буџетског новца за Танјуг

Организација „Транспарентност Србија” у извештају који је јуче представила навела је да је Министарство културе 2012. године за финансирање медија утрошило око 4.000.000 евра, а 87 одсто овог новца ишао је на рачун јавних предузећа, док је остатак утрошен за конкурсе и финансирање разних медијских пројеката. Ипак, може се посумњати и у реализацију одређених пројеката јер већина извештаја не пружа доказ да су све планиране активности спроведене.

Следеће године (2013) издвајања су смањена на 3,5 милиона евра. Овај пут је готово 90 одсто новца отишло на рачун јавних предузећа. Највише новца, закључак је истраживања, слило се у буџет Танјуга.