Вируси вребају из кућних базена

У Србији овог лета до јуче није пријављен ниједан случај оболевања од грознице „западног Нила”. Што је још важније, упркос тропским врелинама које трају већ скоро месец дана без предаха, не муче нас ни друге заразе, типичне за летње доба.

Да нема оболелих од грознице коју преносе комарци заражени вирусом „западног Нила” и да је укупна епидемиолошка ситуација у целој земљи уобичајена за ово доба године – потврђено је јуче „Политици” у Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”.

Пре две године у ово доба слика је била битно другачија. Те 2013. у Србији је лабораторијски потврђено чак 260 случајева оболевања од грознице „западног Нила”, а 33 особе су умрле од компликација изазваних овом инфекцијом.

Директор Клинике за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије, професор др Мијомир Пелемиш, има свој начин „мерења” алармантности епидемиолошке ситуације.

– Када је у нашој клиници, у којој има 154 кревета, заузето 98 постеља, то значи да је ситуација добра. Аларм се укључује кад има 130 или више болесника. За сада смо поштеђени грознице „западног Нила”, али све то не значи да оболелих неће бити. Завод за биоциде потврдио је да је само на једном месту, негде у Војводини, пронађен комарац који је био заражен – каже др Пелемиш.

Овај инфектолог нас подсећа да за лекаре Инфективне клинике у Београду, у коју се сливају оболели из свих делова Србије – који имају цревне инфекције, запаљења мозга, али и ХИВ или вирусна запаљења јетре, односно хепатитисе – увек има довољно посла.

– Амбуланта је уобичајено пуна: за лето су карактеристичне цревне инфекције због прљавихруку или воде, али и вирусне инфекције мозга. Затим ту су и повремене инфекције мокраћних канала, инфекције органа за дисање, али ништа ван уобичајених токова. Амбуланта ради 24 часа и никога не враћамо. Истина је, долазе и они којима је потребно само извадити крпеља, али као директор увео сам правило да нико не сме да буде враћен – каже др Пелемиш.

Многи дођу само да би добили антибиотик.

– Србија је земља у којој је лечење антибиотицима омиљено, па се и лети ови лекови несметано троше. Са тим нема везе годишње доба. Чим некога нешто заболи, узима антибиотик – незадовољан је др Пелемиш.

Вирус који изазива менингитис, тј. упале мозга и можданица је лети, ипак, највећа претња и то поготову за малу децу. Посебна опасност вреба на рекама, дивљим плажама или неконтролисаним базенима, у којима се не прати да ли је вода хемијски исправна. Од почетка године до сада регистровано је, по подацима Института „Батут”, укупно 36 случајева оболевања од вирусног (серозног) менингитиса, што је незнатно повећање у односу на исти период прошле године. Добра је вест да до сада није регистрована ниједна епидемија вирусног менингитиса.

– Претежно се јавља код деце предшколског и школског узраста.

Најчешћи узрочници су ентеровируси (коксаки, ехо и други). Инфекција се преноси преко прљавих руку, респираторних капљица –кашљем или кијањем, преко загађених предмета, а ређе путем хране и воде. Зато су мере личне и колективне хигијене најбољи начин да се менингитис спречи– објаснили су епидемиолози.

Они саветују да се избегава купање у рекама и базенима чија вода није подвргнута контроли хигијенске исправности. Онима, који, међутим, не могу да одоле да се на тропским врућинама расхладе у оближњем потоку или приватном базену, епидемиолози саветују да се приликом купања у таквим водама труде да им вода не улази на уста, као и да се по изласку из воде обавезно истуширају.

Такође, по подацима Института „Батут”, до сада јерегистровано и 68 епидемија цревних заразних болести (од почетка године), у којима је оболело 1.035 особа, што је на нивоу просека за овај период године. Углавном се ради о породичним епидемијама, које су последица припреме и чувања хране и намирница у неадекватним условима и најчешћи узрочник је бактерија салмонела.

Епидемиолози подсећају да се цревне, заразне болести преносе загађеном храном, водом и прљавим рукама и да уколико дође до мучнине, повраћања, пролива и температура, што су симптоми цревне заразе, треба потражити помоћ лекара, али и пооштрити мере хигијене да се болест не преноси даље.