Параграфи коче радове на Прокопу

Уговор између „Железница Србије” и „Енергопројекта” о завршетку железничке станице „Прокоп” – незаконит је. Тако, у најкраћем, гласи пресуда Управног суда. Тиме је један од најзначајнијих инфраструктурних пројеката у Београду, вредан око 26 милиона евра, доведен у потпуну неизвесност, јер остаје нејасно да ли „Енергопројект” има право да настави да ради на том објекту или „Железнице Србије” морају да распишу нови тендер.

Пресудом Управног суда утврђено је да су прекршене антикорупцијске одредбе Закона о јавним набавкама, пошто је „Енергопројекту”, односно његовом конзорцијуму у коме је учествовало шест фирми („Енергопројект Опрема”, „Енергопројект Високоградња”, „Енергопројект Нискоградња”, ЗГОП, АТМ БГ и АЖД Праха) дат посао, а да није имао конкурента на тендеру. Тендерске понуде две друге компаније, „Сити монта” – Земун и „Фау васена” – Лесковац, претходно су дисквалификоване као неприхватљиве, па је „Железницама” на столу остала само понуда „Енергопројекта”.

Томе се према писању медија пре годину дана успротивио и кувајтски државни фонд из чијег се кредита финансирају радови на „Прокопу”, пошто није било понуде са којом би „Енергопројектова” могла да буде упоређена. Тендерска процедура је ипак прошла све надлежне институције па и Републичку комисију за заштиту права у поступцима јавних набавки.

„Железнице Србије”, док је на њиховом челу био Драгољуб Симоновић одлучиле су да одбаце понуде „Сити монта” и „Фау васена” као непотпуне. Тендерска комисија им је пронашла низ замерки – у случају „Сити монта” чак 16, а „Фау васена” 13. Између осталог, наведено је да у пријавама недостају гаранције за озбиљност понуде, банкарско писмо о намерама и лиценце потенцијалних извођача.

„Железница Србије” у пресуди Управног суда не виде препреку за наставак посла. „Енергопројект” како нам је речено у овом предузећу наставља радове које је започео у децембру прошле године.

 – Ми нисмо странка у спору и нико нас званично није обавестио о пресуди. Поштоваћемо сваку одлуку надлежних органа – наводе у „Железницама”.

Тужбу је покренуо Топлички центар за демократију и људска права из Прокупља, који је у случају „Прокопа” обављао функцију грађанског надзорника, против решења Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки. Управни суд је поништио то решење и вратио га на поновно одлучивање.

Комисија јуче није желела да коментарише овај случај, јер је, како наводи, поступак у току. Али судећи према њиховом одговору „Енергопројект” има право да настави радове на овом пројекту чији завршетак је неопходан због измештања железничке станице и почетка градње Београда на води.

– Управни суд има могућност да сам реши управну ствар пресудом, која би у свему заменила одлуку комисије, а то до сада ни у једном предмету није учињено. У конкретном случају предмет је враћен Комисији на поновно одлучивање. Покретање спора против одлуке Комисије пред Управним судом не задржава даље активности наручиоца у спровођењу јавне набавке и реализацији уговора, осим ако сам Управни суд не уведе привремену меру и то забрани. Немамо информацију да је Управни суд забранио даље извођење радова на „Прокопу” – наводе у Комисији за заштиту права у поступцима јавних набавки.

Сумњу у исправност јавног тендера код грађанског надзорника изазвала је и чињеница да се као представник чешке фирме „АЖД Праха“ , једне од чланица „Енергопројектовог ”конзорцијума, појавио Предраг Нешковић, бивши директор електротехничких послова у Дирекцији за инфраструктуру „Железница Србије”, који је наводно радио на ревизији пројекта „Прокоп”. У чешкој компанији,  како наводи Топлички центар за демократију и људска права, Нешковић је запослен од 1. октобра, 2013. године, а према Закону о јавним набавкама представници наручиоца не могу у року од две године да се запосле у компанијама које су учествовале на јавном конкурсу.

У Железницама су нам потврдили да Нешковић радио у том предузећу и да је био директор Сектора за електротехничку делатност, а касније прешао у чешку компанију. О томе да ли је радио ревизију пројекта за Прокоп, као и да ли је био у сукобу интереса нису хтели да коментаришу јер управо то део управног спора. Овај део тужбе није коментарисала ни Комисија за заштиту понуђача.

-------------------------------------------------------------

Енергопројект на „Прокопу” од почетка

Да ли ће овај спор поново одложити овај вишедеценијски пројекат који датира из Титовог времена и на коме „Енергопројект” ради све ово време остаје да се види. Требало би подсетити да је пројекат за изградњу станице „Прокоп” завршен 1974, а радови су почели 8. октобра 1977, са планираним роком изградње од 18 месеци. Због економске кризе у земљи, радови су обустављени 1980. „Железнице” су почетком 2005. расписале међународни конкурс на којем је победила мађарска фирма „Тригранит”, која је убрзо одустала због неиспуњавања додатних услова. После дужег договора, 2008. године, уговор је потписан опет са другопласираним „Енергопројектом”, који је и до тада градио. У октобру те године, влада је парафирала Протокол о наставку изградње и према њему градњу ће финансирати Република Србија, са 50 и Београд са 22 милиона евра. Завршетак радова био је најављен за 1. април, 2010. године. Због недостатка пара све је стајало док се није појавио Кувајтски фонд који је понудио новац, али и наметнуо услове. Тражили су да се прво изгради железничка станица, а тек потом да се размотри да ли ће финансирати пословни центар на плочи, односно надземном делу будуће главне железничке станице.