Клима здравље клима

Када се током целог јула температура ваздуха ниједан дан, упорно, не спушта испод 30 степени Целзијуса, тешко је послушати глас лекара да, генерално гледано, употреба клима има више штетних, него благотворних дејстава на здравље. Проф. др Олга

Поповић-Младеновић, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације има и видљив доказ: скоро сва места у њеној ординацији и јуче су попуниле жртве клима-уређаја. То су углавном млади људи, од 30 или 40 година: раде у банкама, канцеларијама, али ту су и – келнери укочених леђа!

– Покочили су се седећи испод климе. Није то велика болест, али су велике тегобе: најчешће због укочености врата, руке или предела око лопатица. Пацијенти долазе на терапију три-четири дана, па назад на посао. Ако већ морају да раде у таквим условима, око врата или рамена морају да омотају неки свилени шал или ешарпу. Веома је важно да ове особе носе резервну мајицу или кошуљу, коју могу да пресвуку, ако стално излазе напоље, а онда се враћају у климатизован простор – саветује докторка.

Рад и живот на високим температурама несумњиво је удобнији у климатизованим просторијама. Наша саговорница каже да смо тако заштићени од презнојавања и знојења, па и мање долази до замора, али врло је важно у каквом смо положају телом окренути према расхладном уређају.

– Хладан ваздух са клима-уређаја никада не сме директно да буде усмерен на врат, део лопатице, крсни део леђа, због опасности од ишијаса и укочења, али мора да се чува и лице, да не би дошло до парезе фацијалиса, тј. парализе живца на лицу – каже др Поповић- Младеновић.

На наше питање, зашто се онда клима-уређаји уграђују у болнице, нарочито у кардиоваскуларним одељењима, др Олга Поповић Младеновић одговара да нико, наравно, не може да оспори значај климе у болничким собама, јер подешавање температуре ваздуха која је угодна и знатно нижа од спољних, високих температура препоручује се не само онима који имају проблема са здрављем, него и здравим особама.

– Наравно да ових дана клима-уређаји у болницама раде и током ноћи. Поента је, међутим, да се избегне директан утицај хладног ваздуха на одређени део тела, јер тада могу да настану различити здравствени проблеми. Тако у болничким собама у нашим здравственим установама, хладан ваздух не бије директно на пацијенте, него доприноси да се смање високе температуре. Клима-уређаји у болничким собама су постављени тако да хладан ваздух струји изнад болесничких постеља. Наравно да је важно да и хронични болесници, нарочито особе које пате од болести срца и крвних судова, бораве у климатизованим просторијама, али да се избегава претерано снижавање температуре собе у односу на спољну температуру, као и да се избегава директан удар  хладног ваздуха на главу, рамена, врат, крста и остале осетљива подручја тела – каже др Младеновић.

Веома је важно правити разлику између радне и средине у којој живимо. У банкама, поштама, супермаркетима, ствар је пословне политике да буде расхлађено и пријатно (друго је питање како је запосленима у таквом радном простору), али за купце и клијенте то је кратко време и не може да шкоди.

Када је реч о простору у којем проводимо највећи део дана, морамо да се одлучимо да ли ће клима-уређај да нам буде расхлађивач или загађивач.

Специјалиста медицине рада, професор др Александра Миловановић, директор Института за медицину рада, подсећа да постоје три врсте клима-уређаја.

– Код централне климе цео објекат у којем живимо или радимо, хлади се или греје из једног центра. Неповољност овог хлађења јесте што се канали за хлађење, за врло кратко време загаде разним микроорганизама који изазивају алергије, болести повезане са имунитетом, али и легионарску болест. Особе која имају осетљива плућа, ову болест, коју изазива бактерија легионела, могу добити сваке године, на пример у разним мотелима и хотелима: разлог за то је што се централни систем редовно не чисти и не одржава – каже др Миловановић, откривајући да и сам сваке године због осетљивих плућа добије легионарску болест.

„Сплит системи” су најчешћа врста клима које се код нас употребљавају.

– Они нису добри јер користе стално исти ваздух из просторије у којој често борави много људи. Тај ваздух се не чисти, већ само врти, и из њега се извлачи влага, чиме се ствара утисак хладноће. Сваке године уочи летње сезоне, ове климе треба да се сервисирају: филтери треба да се очисте или замене. Исто важи и за климе у аутомобилу – каже наш саговорник, који као најбоље издваја старе „ер кондишн” системе хлађења, познате прозорске климе.

Како користити климу уз најмањи ризик по здравље?

– Разлику између спољне и унутрашње температуре треба одржавати на пет до седам, највише до 10 степени разлике. Када је напољу 37 степени, у соби не може да буде 21 степен! Сваки излазак из тако расхлађеног простора напоље велики је шок за организам. У опасност доводимо срце, крвне судове и систем органа за дисање – објашњава др Миловановић.

Наш саговорник, међутим, каже да се људи на оваквим тропским температурама сналазе на разне начине, да би се, наравно, расхладили:

– Доста наших грађана склања се у климатизоване шопинг центре. Колегиница која је дуго година радила у дому здравља скренула ми је пажњу на баке које зими у дом здравља долазе да хеклају и да се угреју, а лети да се – расхладе. Трговцима одговара да расхладе своје продавнице, а где је пријатно да се борави, неко ће и купити нешто, појести... за здравље нема много бриге.

Лекари сматрају да климе не треба остављати да раде током целе ноћи.

– Противник сам да се ноћу спава под климом. Свакоме ко тврди да не може да спава, постављам питање како су то радили када нисмо имали клима-уређаје! Неколико сати пред одлазак на починак, спаваћу собу треба расхладити толико да зидови буду хладни и да касније они отпуштају хладноћу. У таквим условима неометано може да се спава три до четири сата, а пред јутро се већ могу широм отворити прозори и мирно одспавати до јутра – каже др Миловановић.

Ни докторка Поповић-Младеновић не одобрава спавање под

клима-уређајем, али ако се то већ не може избећи, ради „мира у кући”

важно је, каже, водити рачуна да се не налазимо под директним утицајем хладног ваздуха, јер врло често долази до спазма, односно грча и скраћења мишића, па то онда захтева лечење у виду лаких масажа и наношења топлих гелова, односно, антиреуматских масти на болна места.