Одбрана Србије на светској сцени

Од нашег сталног дописника

Њујорк, 18. фебруара – Највиши орган глобалног одлучивања, Савет безбедности УН, вечерас је био суочен с једном од највећих и најређих националних драма: протестом демократске државе због покушаја да јој се, мимо њене воље, одузме део територије. Такав протест је, наступом свог председника Бориса Тадића, уложила Србија, поводом јучерашњег једностраног приштинског проглашења независности Косова, уз стимуланс добијен акцијама Америке и европских сила.

Србија је тако данас, уз подршку Русије и других земаља забринутих због кршења Повеље УН, почела нову фазу дуге политичке, правне и дипломатске борбе на светској сцени за своју целовитост. Тражила је од Савета безбедности УН да јој заштити територијални интегритет и суверенитет, гарантован одлуком Повеље УН тог органа, и поништи једнострани акт Приштине, као противправан а и по свет потенцијално деструктиван потез.

До хитне ванредне седнице је дошло, на захтев Србије и Русије, по други пут у последњих сто сати. Претходило јој је, додајући драматичност, америчко званично признавање независности Косова, чиме Вашингтон као да је хтео да потврди да је предводио курс који је довео до приштинске декларације.

Данашња седница деловала је као „судар светова”. Једну страну су предводиле Русија, Кина и Јужноафричка Република у залагању за неповредивост постојећих принципа међународног права, а на челу друге су биле САД, Британија, Француска које су инсистирале на „практичности”, „новој реалности” и случају који је толико „јединствен” да не мора да се заснива на поменутим начелима.     

У дипломатским круговима се процењује да ће „косовски случај” још дуго остати споран и да ће ширити зебње од даљег поремећаја међународног поретка заснованог на неприкосновености темеља постојећих држава. На старту тог новог маратона, успешно је, чини се, одбрањен правни основ целовитости Србије – Резолуција 1244 којом је Косово потврђено као њен део под међународном управом.

„Захваљујући дипломатским напорима Русије, земље Европске уније одустале су од помисли да истисну мисију УН са Косова”, констатовао је синоћ овде руски амбасадор Виталиј Чуркин. Важење Резолуције 1244 и у новим околностима потврдио је и генерални секретар УН Бан Ки Мун, а Чуркин додаје да нико од чланица Савета није оспорио такву Банову изјаву.

Председник Србије Борис Тадић је у говору, одмах после Бан Ки Муна, који је поновио да и даље важи Резолуција 1244, истакао решеност Србије да истраје у одбрани целовитости и других државних права, а да као хитно тражи да Савет поништи приштинско проглашење независности. „Не прихватамо нарушавање нашег територијалног интегритета и суверенитета”, нагласио је. „Свако ко подржава независност Косова мора бити свестан да се овим чином легализује претња насиљем као средство за стварање нових држава и остваривање властитих политичких интереса... Ако дозволите да овај нелегални чин постане реалност, показаћете да се у свету не морају поштовати право и правда. Показаћете да, нажалост, ово тело (СБ УН) губи ауторитет”, нагласио је председник Србије.

Затим је подвукао да ће Србија наставити да се „достојанствено, мирно и цивилизовано бори за право и правду”, да „никада неће одустати од наших легитимних интереса и да ће наставити мирну и дипломатску борбу, не одустајући од наше легитимне европске перспективе”. Истакао је још једном да Србија никада неће признати независност Косова, предочивши и да се још никада није десило да се једној малој, мирољубивој и демократској земљи против њене воље одузима део територије. „На Косову је настала српска држава и оно представља централни део нашег идентитета” па би се његовим отцепљењем „поноситом и европском народу одузео део и идентитета и традиције и историје”, подсетио је Тадић. Потом се осврнуо на ставове појединих чланица Савета да „Косово добија независност због грешака Слободана Милошевића” па је подсетио да Милошевића више нема, а да док је он био на власти Косово није добило независност коју су косовски Албанци тражили, активно радећи на отцепљењу, и деценијама пре Милошевића.

„Дозволите и да вас подсетим, у овој институцији, да су грађани Србије 1999. били неправедно и тешко кажњени тромесечним бомбардовањем” (НАТО) и да није праведно да се, осам година касније, „демократска и мирољубива Србија поново кажњава и да јој се одузима део територије”, предочио је Тадић. Нагласио је затим да би се независношћу Косова „поклонила независност једној етничкој заједници у нашој покрајини која је осам година под управом УН и привремених косовских институција, и која за то време није ништа учинила да преостали Срби и други остали неалбанци на Косову остваре живот достојан човека”. (/slika2)

Независношћу би се у овом случају „наградили они који су, на почетку 21. века, створили српска гета опасана бодљикавом жицом, окружена топовским цевима и до зуба наоружаним војницима”. Награда би – продужава Тадић – стигла „онима који су учествовали у сегрегацији Срба и онима који онемогућавају права на слободу кретања, који их терају да живе у мраку и сталном страху за своје животе”.  

Србија никоме не прети насиљем, потврдио је још једном Тадић. И поручио: „Наша снага је у вођењу политике мира, у аргументима којима бранимо право и правду, у хтењу да заштитимо сваки људски живот, у жељи да заштитимо свој интегритет и интегритет других земаља.” Указао је и да би „косовски случај” могао да подстакне и талас сепаратизма у многим земљама.

Председник Србије је упозорио и да би се признавањем нелегалне творевине у покрајини „озаконило етничко чишћење, које је над Србима спроведено 1999. после доласка Кфора и Унмика на Косово”. „Државе које би признале такву независност… истовремено би преузеле одговорност за евентуално ново етничко чишћење Срба, који су преостали на Косову и Метохији”, рекао је препоручивши да се статусно решење тражи наставком преговора…

У наступу који уследио, Чуркин је поновио да његова земља „захтева да шеф Унмика прогласи неважећом декларацију о независности и то у складу са својим овлашћењима како би се избегле нежељене последице”. Упозорио је на могућност примене насиља власти у Приштини према Србима који се неће повиновати проглашеној независности и нагласио да поменути нелегални чин ремети и међународни поредак. Нагласио је и да Русија наставља да признаје Србију у њеним међународно признатим границама”.

Сасвим супротно деловало је излагање америчког амбасадора Залмаја Халилзада. За Вашингтон је, како је рекао, независност Косова „логична, легитимна и правна реакција у пуној сагласности с Резолуцијом 1244 која остаје на снази”. Признање том чину који су дале САД и неке друге земље, додао је, говори да је „то процес који не може вратити уназад”. И он и британски амбасадор Џон Сојерс остали су при тези да се новим чином финализује поступак зачет Милошевићевом кривицом.

Кинески амбасадор Ванг Гвангја изразио је забринутост због противправне одлуке Приштине и позвао на наставак преговора како би се нашло обострано прихватљиво решење. „Чување суверенитета и територијалног интегритета је једно од најважнијих питања међународног права”, указао је.

Говорили су представници свих 15 чланица Савета. Рекло би се да ће се о косовском питању још почесто изјашњавати, иако Америка сматра да је статус Косова јуче учвршћен на у Савету неусвојеном „Ахтисаријевом плану”.

При крају седнице, председник Србије је поново добио реч. Одлучно је, притом, одбацио све ставове у прилог отцепљењу њене покрајине, оцењујући их и као противне међународном праву и као неправедне према Србији.

-----------------------------------------------------------

Тадић: Настављамо нашу борбу

И шта сада, после седнице Савета безбедности и околности које су јој претходиле?

На то питање, Борис Тадић је за наш лист изјавио: „Настављамо нашу борбу, без икакве сумње. Најважније је да нађемо нове модалитете у новим околностима. Видећемо шта ћемо урадити, али не признајемо независност Косова и настављамо нашу борбу.”

Председник Србије рекао је и да „проглашење независности Косова као и признања која су уследила, представљају правни скандал”. Савет безбедности, додао је, очигледно нема већину за одлуку о таквој подршци, али поједини у њему покушавају да целу ситуацију представе као свршен чин, са образложењима која не стоје ни логички, ни вредносно, ни историјски”.

-----------------------------------------------------------

Шта може Савет безбедности

Шта може Савет безбедности УН у новонасталој ситуацији на Косову и Метохији – питање је које занима најширу јавност па и саме чланице тог органа. Упућени објашњавају да „може све” али само ако је сагласан, тако да ниједна од пет великих сила не запрети ветом.

Могао би све, да промени резолуцију 1244, па и да прекине финансирање својих мисија на Космету – каже наш стручни саговорник. Услов за то је, међутим, да се постигне договор, поготову консензус пет сталних чланица, с правом вета. Такве варијанте нема на видику.

Приметно је, такође, да се све чланице позивају на важење резолуције 1244, чак и оне које је оспоравају – подршком проглашеној независности Косова. Нико не жели да буде јавно оглашен као кршитељ резолуције – објашњава експерт, који није желео да му се помиње име.

Али, додаје, исказују се различита тумачења тог документа. У прилог томе је и изјава Виталија Чуркина који је тврдњу земаља ЕУ да мисију на Космету распоређују „на основу резолуције 1244 „процепу”, окарактерисао као „просто смешну”, оценивши да њени представници „страшно подваљују у појмовима”.

У процепу изгледа, при том, генерални секретар УН Бан Ки-Мун. Јуче је потврдио да резолуција 1244 остаје на снази али не показује знаке спремности да шефу Унмика Јоахиму Рикеру нареди, како траже Србија и Русија, да поништи јучерашњу једнострану одлуку Приштине.

С продужавањем правне битке, повећавају се и изгледи за нове хитне, ванредне седнице Савета безбедности. Тај орган је изложен опасности од новог – обезвређивања своје улоге. Бомбардовање СРЈ предузето је без његове сагласности а сада исте силе настоје да мимо њега озваниче цепање Србије…