Нови изглед Лесковца поделио Лесковчане

Лесковац – Испред Народног музеја у Лесковцу посечено је дрвеће, уклоњени су топови који су били изложени на травњаку, демонтирана спомен-биста Јована Дискића, првог комунистичког председника општине Лесковац, изабраног августа 1920. године. Ту ће бити изложени већи експонати из Царичиног града, два топа из Другог светског рата, а уместо шест посечених стабала, биће засађен нови дрворед.

Тиме је започела изградња и уређење новог трга у центру града, који ће променити лик престонице роштиља. Урбанистички пројекат за блок 1, којим је обухваћено уређење трга, градског парка и осталих јавних површина, припремила је Дирекција за урбанизам и изградњу. Тренутно се израђује главни, односно пројекат за грађевинску дозволу и очекује се да са предрачуном радова буде завршен до јесени. Због сложености простора и величине инвестиције, планирано је да се ради у фазама. У првој фази, приоритет је реконструкција тротоара у Булевару ослобођења од хотела „Београд” до робне куће и део централног градског трга, чија је пројектована површина око 7500 м². У наредним фазама реконструисаће се градски парк, кеј и остале површине у блоку један.

Према најавама надлежних, радови ће почети до краја године и за ту сврху из градског буџета је већ издвојено 50 милиона динара. Како истичу у Дирекцији за урбанизам и изградњу, пројектом је успостављена хијерархија – главни и споредни тргови, као и јасан однос између трга и парка. Главни трг простираће се између Трговинско-пословног објекта „Модна кућа” и робне куће „Београд”. У оквиру основних целина формирани су мањи тргови-платои код Споменика ослободиоцима у ратовима 1912. до 1918. године, јединог непокретног културног добра које је заштићено, потом, испред зграде гарнизона, као и мањи платои испред „осмоспратнице”, у парку где се главна дијагонална стаза укршта са хоризонталном којом су повезане „осмоспратница” и Дом синдиката. Пешачки саобраћај је доминантан, а пешачке површине повезане су у систем.

Травњаци, пешачке стазе, дрвеће, простор за јавне приредбе, нове алеје дрвореда, два сата који ће осим тачног времена показивати температуру и притисак и служити за рекламирање и оглашавање, као и бројни пејзажни и архитектонски детаљи потпуно ће променити изглед главног градског трга. Посебну пажњу је привукло измештање споменика на обод парка. Као што смо писали, споменик народном хероју Кости Стаменковићу, који је сада испред Дома синдиката, биће премештен дубље у парк, док ће споменик Томи Здравковићу бити пресељен на кеј поред Ветернице испред „осмоспратнице”, где је планирана изградња амфитеатра. Преко пута Народног музеја биће постављена спомен-биста Николе Тесле и реплика чувеног Теслиног торња, а ту ће се наћи и спомен-биста Јована Дискића, која је ових дана уклоњена због радова.

Нови лик Лесковца поделио је Лесковчане и политичке странке. Док једни сматрају да ће Лесковац постати лепши и модернији, други тврде да локална власт уништава паркове и ружи град, а посебно су реаговали због измештања споменика Томи Здравковићу. Опозициона Нова странка пита у каквој је вези Теслин торањ са градом на Ветерници, да ли је будући градски трг „крпеж” од више пројеката и да ли се споменик Томи Здравковићу измешта из центра из политичких разлога. И у Демократској странци сматрају да је пројект скрпљен од разних предлога. И грађани и опозиција питају зашто о тако важном пројекту није вођена јавна дискусија, а из Дирекције за урбанизам и изградњу одговарају да је пројекат био јавно представљен у просторијама Градске управе за урбанизам и комунално-стамбене послове и да је након тога усвојен на седници Комисије за планове 7. априла ове године.

Градоначелник Горан Цветановић каже да Лесковчани по правилу реагују на прву лопту и истиче да се на овом пројекту радило веома озбиљно и студиозно пуне две године. На конкурс за идејно решење стигло је више од двадесет радова, од којих неке потписују доктори наука, али ниједан од њих није предвидео да се на тргу нађе неки споменик, па ни споменик Томи Здравковићу, чије померање је изазвало највише реаговања. Цветановић је додао да се, по правилу, сви разумемо у све, али да у овом случају коначну реч има струка.