Јапанска војска добија пасош

Уочи 70. годишњице капитулације Јапана у Другом светском рату, премијер Шинзо Абе спрема се да укине забрану употребе јапанске војске у иностранству, упркос масовном протесту грађана, драстичном срозавању рејтинга владе и незадовољству макар једног суседа – Кине. Односи Пекинга и Токија ових дана су се опет заоштрили и због јапанског захтева да Кина престане са изградњом платформи у Источном кинеском мору, где између две земље тиња територијални спор, као и због кинеског захтева да Абе у име Јапана понови извињење за ратне злочине.

Мера која је по окончању рата захтевана од Јапана да не би више могао поновити те злочине, почињене на тлу Кине и Кореје, била је и уставна одредба којом је војсци забрањено да се ангажује преко границе, већ јој је дозвољено искључиво да се брани на сопственом тлу. Одбрана, али колективна, односно заштита савезника, и даље ће бити једини разлог из којег ће јапанска армија смети да напусти своје тло ако буде усвојен нацрт закона који је већ подржан у доњем дому националног парламента. Ни у горњем дому се не очекује да ће наићи на рампу, која би се пред њим евентуално могла подићи на уставном суду, уколико он одлучи да се сукоби с извршном влашћу и прогласи тај закон противним највишем правном акту. Томе се нада најмање 100.000 грађана, колико их је због предлога закон већ демонстрирало с натписима „Абе, одлази”.

Незадовољство мора да је и шире јер је, према последњем истраживању јавног мњења, чије резултате преноси Ројтерс, подршка Абеовом кабинету пала на 37,7 процената, читавих 10 одсто мање него што је била пре подношења нацрта закона који „даје пасош” јапанској војсци. Судећи према истом испитивању, Абеом је сада незадовољно нешто мало више од половине Јапанаца. Суочен с никад већим отпором јавности, премијер је изјавио да су ти проценти вероватно резултат неразумевања предлога закона, да греше они који га називају ратним законом и повезују с регрутацијом, те да ће он пре умањити ризик од рата него што ће га повећати.

То није убедило Кину, која је поручила да тај нацрт доводи у питање поратну обавезаност Јапана на „пут мирног развоја” и да је у њему пренаглашена кинеска војна претња. Као потврда нове чврстине јапанског приступа регионалним односима, из Токија је одмах потом стигао још један нацрт – годишњег извештаја министарства одбране. Он садржи и фотографије вештачких острва које Пекинг прави у Јужном кинеском мору, на огорчење неколико околних земаља које полажу право на територију у тим водама. Међу њима није и Јапан, али се он с Кином хронично расправља око делова Источног кинеског мора, где Пекинг такође подиже своје објекте, платформе за истраживање нафте и гаса. По објављивању извештаја Јапан је позвао Кину да обустави изградњу тих објеката, на шта је уследио одговор који је такво повлачење апсолутно искључио.

Побадање заставица у води два мора сели се и на један океан, Индијски, над којим се за доминацију боре Индијци и Кинези. Индија је на своју страну привукла и Јапан, који ће се, према незваничним информацијама које преноси Ројтерс, придружити морнаричким вежбама Индије у Америке у том океану. Последњег пута када је Њу Делхи ту изводио вежбе и с осталим војскама, осим с америчком, Кина је жестоко протестовала. Али, како је Пекинг почео да се шири и у тим водама, индијски премијер Моди се очевидно одлучио за тврђу игру, у којој је стари кинески ривал Јапан савршен партнер. Индија се ионако осетила угроженом зближавањем Кине и Пакистана, који су пре неколико месеци склопили уговор о изградњи луке и друмова вредних 46 милијарди долара, који ће представљати део новог Пута свиле.

У таквој атмосфери, све је мање замисливо да Абе, као што од њега захтева Кина, још једном понуди извињење за ратне злочине својих сународника пре 70 година. Абе је раније наговештавао да је за њега довољна молба за опроштај коју је на 50. годишњицу окончања рата упутио његов претходник Томичи Мурајама, као и да ће се на јубилеј ограничити на то да опет изрази жаљење због јапанских злодела. И у том ставу Абе је на супротној страни од већине Јапанаца: 67 процената њих, према истраживању новинске агенције Кјодо, сматра да би он требало да се извини.

Уместо Абеа, извињење у своје име планира да упути грађевинска компанија „Мицубиши”, која је за време рата принудно користила Кинезе као раднике. Извињење ће пратити и опипљивији гест – надокнада од укупно 60 милиона долара за 3.765 особа, односно по 16.000 долара свакоме. То ће, како наводи агенција Кјодо, бити први пут да нека јапанска фирма нуди извињење и обештећење кинеским ратним жртвама.