Грађани враћају кредите јавних предузећа

Грађани Србије враћаће више од 202 милијарде динара кредита које су узела предузећа у државном власништву, а за које је држава дала гаранцију да ће, у случају да те фирме не буду у стању да их уредно измирују, она то учинити за њих.

Према подацима Министарства финансија укупни гарантовани дуг на крају јуна био је нешто мало већи од 279 милијарди динара. Од тога је активирано чак 202 милијарде динара. То значи да тек свака четврта гаранција није активирана и да државна предузећа враћају једва нешто мало више од 70 милијарди динара дуга.

То представља знатно погоршање у последњих неколико година. Примера ради, 2012. године, од одобрених око 200 милијарди динара гарантованих кредита, била је активирана тек половина гаранција тог износа. За неколико година износ зајмова који су постали директан трошак пореских обвезника удвостручио се.

Због тога и не чуди да измене и допуне Закона о јавном дугу, који је баш ових дана у парламенту, укидају могућност да се јавна предузећа и остала правна лица, задужују уз гаранцију државе за одржавање текуће ликвидности. Иако у овогодишњем буџету није предвиђено издавање државних гаранција за текуће пословање, измене овог прописа представљају и формално усклађивање правне регулативе за захтевима Међународног монетарног фонда (ММФ).

И Фискални савет и ММФ већ годинама галаме да државне гаранције треба ставити под контролу, јер оне на крају, преко буџета постају индиректни трошак за грађане Србије и знатно повећавају укупни јавни дуг.

Да ће овај проблем у буџету ескалирати било је јасно још почетком 2012. године, када је управо због превеликог износа државних гаранција прекинут аранжман из предострожности са ММФ-ом. Договор је тада био да износ гарантованог дуга у буџету не сме да пређе 30 милијарди динара. Међутим, бивши министар финансија Мирко Цветковић у буџет за 2012. годину испод црте је унео 45 милијарди динара гаранција. Званичнике Фонда је уверавао да цео износ неће бити искоришћен и да ће држава на тај начин испоштовати договор. Мисија из Вашингтона инсистирала је, ипак, да то уђе у ребаланс како би добили чврсте гаранције да ће договорено бити и испуњено. Цветковић то није могао да обећа и преговори су пропали. Испоставило се да су званичници ММФ-а с правом били сумњичави. Јер, не само да је повучен целокупан износ предвиђен буџетом, него су државне гаранције те године достигле чак 150 милијарди динара, што је чак пет пута више од договореног износа.

Износ државних гаранција у буџету наставио је да расте, све до ове године, када су буџетом стављене под контролу. Заправо, задуживање уз гаранцију државе у буџету за 2015. годину предвиђено је само за инвестиционе кредите.

Зашто уопште држава Србија гарантује позајмице јавним предузећима? Зато што због лоших пословних резултата ниједна банка неће да им одобри позајмицу и држава им практично на тај начин постаје солидарни јемац. И не само да им позајмљује рејтинг који немају, већ прећутно прихвата да им измири сваки доспели дуг.

У Министарству финансија нисмо добили податке које су се фирме највише задужиле уз гаранцију државе. Међутим, у Билтену јавних финансија, који објављује управо ово министарство виде се сви корисници гарантованих кредита. Како показује наша рачуница, апсолутни рекордер по износу одобрених гарантованих зајмова, који прелазе милијарду евра, јесте предузеће „Србијагас”. На крају априла ове године дуговања ове компаније износила су око 700 милиона евра. То је цех који ће грађани Србије тек морати да врате. На другом месту су „Путеви Србије”, с тим што је ово предузеће углавом позајмљивало за инвестиције, а не за текуће пословање. Према нашим незваничним сазнањима, своје обавезе измирује свега неколико предузећа, док су сви остали прешли на терет пореских обвезника.