Не треба нам „Маракана” на Коларцу

Тиха радост и одушевљавање са именима која су важан део наше историје водила је и овај пут композитора Светислава Божића. После опере о грофу Сави Владиславићу, сада је завршио музику за балет „Васкрсле сени – сећање на Растка Петровића и Надежду Петровић”, чија се премијера очекује на јесен у Народном позоришту у Београду.

– Овај балет представља моје виђење путање од „Плаве гробнице” до данашњег дана; тог чудног расејања, компликованог живота који је имао наш народ, и његови даровити појединци. Из живота великих уметника увек слутим оно даровито и подвижничко, промишљам како су преживели ратове, али и свој таленат, а често са овог света нестајали скрајнути и заборављени – каже Светислав Божић.

Композитор није трагао за биографијом писца и сликарке, Растка и Надежде, већ је, како додаје,  као за неку врсту барјака везао своја осећање за њихова имена...

– Искуство се таложило и само по себи нашло ехо-адресу са којом може да комуницира. Ширина дејства ових уметника је огромна, а ми често из своје ускости то не видимо. Није реч о стенографском читању њиховог дела, већ о препознавању које ће доживети публика која зна да иде кроз тај простор унапред са погледом уназад. Рудник из кога црпимо напуњен је добром рудом, али уколико нисмо способни да се служимо њоме, богатство је сувишна категорија, води га у пропаст и порок, не у врлину – сматра Божић.

Овај наш композитор имао је свој трећи ауторски концерт у Санкт Петербургу, у јуну, у Државној академској капели Санкт Петербурга, са њиховим хором и оркестром. Извели су Концерт за виолину и оркестар „Петроградски мозаик”, са солистом Николајем Андрејевим, и „Четири портрета источног сна”, за симфонијски оркестар. У другом делу вечери био је концерт за гудаче „Кроз сан мој тавни и безброј суза наших”, инспирисан „Ламентом над Београдом” Милоша Црњанског; као и „Молитва Рачана”, на стихове Гаврила Стефановића Венцловића и Милорада Павића, дело већ 20 година на репертоару овог ансамбла који га је свирао по целој Русији и Далеком истоку.

– Концерт је био у амбијенту са 700 слушалаца, за време трајања „белих ноћи”, када је Петроград стално раздањен, пун балтичке светлости и чудесног шара. Та „Венеција севера” постаје права Венеција са препуно људи разних боја, са много енергије. До сада је ово дело дириговао Владислав Чернушенко, а сада његов син Александар. Они ће ту композицију свирати у Финској, Кореји и Кини – истиче композитор чијих 15 симфонијских дела је изведено у Украјини, десетак у Русији и у Немачкој, а његову клавирску музику управо је извела Маја Рајковић у Паризу и Лисабону.

„Молитва Рачана” описује наше сеобе, страдања, миграције, а Павић и Венцловић дали су тестаментарне обрасце који су и данас актуелни и говоре о стаништима која не ишчезавају, већ добијају нови смисао и нову поетизацију.

– Павићево дело нас сустиже, стеже и опомиње. У московској Универзитетској библиотеци преко пута цркве Казењског сабора, налази се цео раф са делима Павића, уз Толстоја и Достојевског. Компоновао сам на стихове књижевника у чијем изразу сам нашао своју најбољу стамбену јединицу, да се изместим из стварности и да будем близу онога што јесте моја жар-птица и моје језгро напетости – наглашава Светислав Божић. Реч је о песницима Матији Бећковићу, Рајку Ногу, Љубомиру Симовићу, Миодрагу Павловићу, Милосаву Тешићу.

Наш саговорник имао је 20 ауторских концерата у Београду, и концерте у Лондону, Москви, Вашингтону, Кијеву, Паризу, Јапану. Сматра да класична музика тражи посебну духовност, и зато није заговорник популаризације у музици.

– Музика није само слушање, није оториноларинголошка ствар. Нама не треба „Маракана” на Коларцу. Популарне ноте већ су популарне, и најпознатији музичари не треба да буду аниматори културе. Публике има. Нека је то и два одсто популације: на нашу расутост, на драму – социјалну и економску, то није тако мало. Ми и нисмо способни за више и све преко тога било би лажно представљање да разумемо. Они који разумеју класику, најбољи су посредници и позивари, а то је процес који подразумева да не буде криза у друштву, да људи не буду превише гладни, али ни пресити и бахати, и да се направи један отмени баланс – каже Божић.

Омладинска филхармонија „Борислав Пашћан” до сада је премијерно извела неколико његових оркестарских композиција. А када млади свирају ауторску музику, он то сматра правом популаризацијом.