Ризик од последица суше

– Заиста нема разлога за страх од убрзања инфлације – била би најкраћа порука из републичке владе коју је, у разговору за "Политику", домаћој јавности упутио Јанко Гузијан, државни секретар у Министарству финансија, задужен управо за буџет и макроекономска кретања.

Тврдњу поткрепљује бројкама:

– Пројектована инфлација од 6,5 одсто, у коју је урачунато и  могуће септембарско повећање струје, неће бити прекорачена. Или, тачније, ако и буде неких корекција, биће минималне, проузроковане последицама суше или кретањима цена сирове нафте на светском тржишту, највише за 0,5 одсто, тако да овогодишња инфлација неће прећи седам процената.

Уосталом, подсећа наш саговорник, укупан раст цена на мало за седам месеци био је 4,8 одсто, при чему је базна инфлација износила један, а небазна или раст административно регулисаних цена 9,5 одсто.

Постоји, наравно, признаје Гузијан, ризик да се последице суше и скока цена сирове нафте на светском тржишту одразе и на српску инфлацију. Али сматра да се, последњих дана, непотребно прави паника од експлозије цена основних пољопривредно-прехрамбених производа. Утолико пре што род, услед временских прилика, неће бити баш толико мањи да би могао да изазове ценовне потресе и зато што ће влада за сваки случај, како је најављено, предузети кораке на смањењу извоза пшенице, ради јачања робних резерви. А цене сирове нафте на светском тржишту су, подсећа, и претходних година биле највише током лета и потом падале након завршетка годишњих одмора у Америци.

Влади се, заправо, сем одијума обичног света на свако повећање цене струје, и не замера толико на државној контроли цена, већ на још превеликим укупним државним трошковима, као "окидачу" за инфлацију.

– Истина је да овогодишње повећање цена електричне енергије има велико учешће у укупном расту цена на мало: од 4,8 процената 1,1 одсто вуче мајско поскупљење струје. Опредељење владе је да се нагомилани диспаритети исправљају, да цене услуга јавних предузећа покривају и садашње трошкове и обезбеде новац за инвестиције, а да се социјални проблеми решавају мерама социјалне политике. То је један од разлога што буџет и даље има јаку социјалну димензију: за социјалу (рачунајући трансфере фондовима социјалног осигурања и буџетску асистенцију социјалној политици и транзициони фонд) издваја се готово половина буџета. Међутим, временом, када се инфраструктурне цене, пре свега основних енергената, потпуно одмрзну, инфлација ће се стабилизовати на три–четири одсто, како је и предвиђено Меморандумом о економској политици за наредне године. Као што ће се смањивањем сиромаштва повећавати и део развојног дела буџета на рачуна социјалног – објашњава наш саговорник.

Међутим, на примедбе, које најчешће стижу из НБС да влада високом јавном потрошњом подстиче инфлацију, да је због лабаве фискалне политике централна банка принуђена на врло рестриктивну монетарну, Јанко Гузијан констатује:

– Сем монетарне и фискална политика је ове године била рестриктивна. О томе сведочи и врло повољан фискални резултат: у првих седам месеци остварено је 48 милијарди динара буџетског суфицита, а и без 25 милијарди динара од продаје лиценце за мобилну телефонију суфицит износи један одсто БДП-а. И први месец са редовним буџетским финансирањем прошао је добро, са јулским суфицитом од 6,3 милијарде динара.

Државни секретар, при томе, признаје да је раст плата и инвестиција ове године довео до експанзије потрошње, али је то, каже, компензовано растом прихода. Иако је планирано да ову годину завршимо са буџетским дефицитом од 13,7 милијарди динара или 0,5 одсто БДП-а, досадашња кретања, као и мере да се смање издаци и обезбеди боља наплата, указују на то да ћемо крај дочекати са благим суфицитом, који ће додатно допринети одржању макроекономске стабилности.

Ипак, ако ишта боде очи – онда је то велики трошак за плате у јавном сектору.

– Истина је да плате утичу и на цене преко раста тражње и на трговински биланс. Плате су ове године расле константно, прво у фебруару, па у априлу и биће повећања и у септембру, као резултат примене споразума са синдикатима и испуњења предизборних обећања. Тако ће просечна зарада запослених у јавном сектору (у државној управи и јавним службама) на крају ове године бити 22 одсто већа него у децембру претходне. Стога је и Меморандумом о економској политици предвиђено замрзавање укупне масе зарада у 2008. на нивоу који ће бити достигнут 1. новембра 2007. године. А што се тиче раста фонда плата у јавним предузећима, он је и даље ограничен тиме што влада даје сагласност на планове пословања који садрже и пројекције раста масе зарада – објашњава Гузијан.

На гувернерове најаве да ће НБС додатно пооштрити монетарну политику као једину брану инфлацији, државни секретар за финансије је изричит:

– Нема разлога за радикално пооштравање монетарне политике. Базна инфлација, која је у домену НБС, за ову годину је циљана у распону од четири до осам одсто, за седам месеци достигла је тек један, па би до краја године могла да буде највише 2,5 одсто. Већа рестриктивност била би на уштрб задовољења неких реалних потреба привреде и грађана. Њоме се не би циљала инфлација, већ нешто друго. Шта је то – нека објасне у Народној банци.

--------------------------------------------------------------------------

Шта то контролише држава

– Цене које држава административно контролише, према подацима званичне статистике, учествују са 46 одсто трошкова у потрошачкој корпи. Али на списку контролисаних производа из корпе и даље се воде и неки, рецимо хлеб и млеко, чији су ценовници одмрзнути већ неколико година, па је учешће административно контролисаних цена реално испод 40 одсто. Стога постоји предлог да се листа ажурира ради јасније представе – каже Јанко Гузијан, државни секретар за финансије.

– Под административном контролом (потребна сагласност надлежног министарства или другог државног органа при утврђивању нових тарифа) сада су: цене енергената – деривата нафте и струје, али и комунално-стамбених услуга и услуга друштвене заштите деце (вртићи, обданишта) које су надлежност локалне самоуправе, ПТТ-а и саобраћајне услуге (путарина), претплата за ТВ, лекови, осигурање аутомобила (на специфичан и за објашњење нешто комликованији начин) и посредно и дувана (цигарета) – каже Гузијан.