Rizik od posledica suše

– Zaista nema razloga za strah od ubrzanja inflacije – bila bi najkraća poruka iz republičke vlade koju je, u razgovoru za "Politiku", domaćoj javnosti uputio Janko Guzijan, državni sekretar u Ministarstvu finansija, zadužen upravo za budžet i makroekonomska kretanja.

Tvrdnju potkrepljuje brojkama:

– Projektovana inflacija od 6,5 odsto, u koju je uračunato i  moguće septembarsko povećanje struje, neće biti prekoračena. Ili, tačnije, ako i bude nekih korekcija, biće minimalne, prouzrokovane posledicama suše ili kretanjima cena sirove nafte na svetskom tržištu, najviše za 0,5 odsto, tako da ovogodišnja inflacija neće preći sedam procenata.

Uostalom, podseća naš sagovornik, ukupan rast cena na malo za sedam meseci bio je 4,8 odsto, pri čemu je bazna inflacija iznosila jedan, a nebazna ili rast administrativno regulisanih cena 9,5 odsto.

Postoji, naravno, priznaje Guzijan, rizik da se posledice suše i skoka cena sirove nafte na svetskom tržištu odraze i na srpsku inflaciju. Ali smatra da se, poslednjih dana, nepotrebno pravi panika od eksplozije cena osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Utoliko pre što rod, usled vremenskih prilika, neće biti baš toliko manji da bi mogao da izazove cenovne potrese i zato što će vlada za svaki slučaj, kako je najavljeno, preduzeti korake na smanjenju izvoza pšenice, radi jačanja robnih rezervi. A cene sirove nafte na svetskom tržištu su, podseća, i prethodnih godina bile najviše tokom leta i potom padale nakon završetka godišnjih odmora u Americi.

Vladi se, zapravo, sem odijuma običnog sveta na svako povećanje cene struje, i ne zamera toliko na državnoj kontroli cena, već na još prevelikim ukupnim državnim troškovima, kao "okidaču" za inflaciju.

– Istina je da ovogodišnje povećanje cena električne energije ima veliko učešće u ukupnom rastu cena na malo: od 4,8 procenata 1,1 odsto vuče majsko poskupljenje struje. Opredeljenje vlade je da se nagomilani dispariteti ispravljaju, da cene usluga javnih preduzeća pokrivaju i sadašnje troškove i obezbede novac za investicije, a da se socijalni problemi rešavaju merama socijalne politike. To je jedan od razloga što budžet i dalje ima jaku socijalnu dimenziju: za socijalu (računajući transfere fondovima socijalnog osiguranja i budžetsku asistenciju socijalnoj politici i tranzicioni fond) izdvaja se gotovo polovina budžeta. Međutim, vremenom, kada se infrastrukturne cene, pre svega osnovnih energenata, potpuno odmrznu, inflacija će se stabilizovati na tri–četiri odsto, kako je i predviđeno Memorandumom o ekonomskoj politici za naredne godine. Kao što će se smanjivanjem siromaštva povećavati i deo razvojnog dela budžeta na računa socijalnog – objašnjava naš sagovornik.

Međutim, na primedbe, koje najčešće stižu iz NBS da vlada visokom javnom potrošnjom podstiče inflaciju, da je zbog labave fiskalne politike centralna banka prinuđena na vrlo restriktivnu monetarnu, Janko Guzijan konstatuje:

– Sem monetarne i fiskalna politika je ove godine bila restriktivna. O tome svedoči i vrlo povoljan fiskalni rezultat: u prvih sedam meseci ostvareno je 48 milijardi dinara budžetskog suficita, a i bez 25 milijardi dinara od prodaje licence za mobilnu telefoniju suficit iznosi jedan odsto BDP-a. I prvi mesec sa redovnim budžetskim finansiranjem prošao je dobro, sa julskim suficitom od 6,3 milijarde dinara.

Državni sekretar, pri tome, priznaje da je rast plata i investicija ove godine doveo do ekspanzije potrošnje, ali je to, kaže, kompenzovano rastom prihoda. Iako je planirano da ovu godinu završimo sa budžetskim deficitom od 13,7 milijardi dinara ili 0,5 odsto BDP-a, dosadašnja kretanja, kao i mere da se smanje izdaci i obezbedi bolja naplata, ukazuju na to da ćemo kraj dočekati sa blagim suficitom, koji će dodatno doprineti održanju makroekonomske stabilnosti.

Ipak, ako išta bode oči – onda je to veliki trošak za plate u javnom sektoru.

– Istina je da plate utiču i na cene preko rasta tražnje i na trgovinski bilans. Plate su ove godine rasle konstantno, prvo u februaru, pa u aprilu i biće povećanja i u septembru, kao rezultat primene sporazuma sa sindikatima i ispunjenja predizbornih obećanja. Tako će prosečna zarada zaposlenih u javnom sektoru (u državnoj upravi i javnim službama) na kraju ove godine biti 22 odsto veća nego u decembru prethodne. Stoga je i Memorandumom o ekonomskoj politici predviđeno zamrzavanje ukupne mase zarada u 2008. na nivou koji će biti dostignut 1. novembra 2007. godine. A što se tiče rasta fonda plata u javnim preduzećima, on je i dalje ograničen time što vlada daje saglasnost na planove poslovanja koji sadrže i projekcije rasta mase zarada – objašnjava Guzijan.

Na guvernerove najave da će NBS dodatno pooštriti monetarnu politiku kao jedinu branu inflaciji, državni sekretar za finansije je izričit:

– Nema razloga za radikalno pooštravanje monetarne politike. Bazna inflacija, koja je u domenu NBS, za ovu godinu je ciljana u rasponu od četiri do osam odsto, za sedam meseci dostigla je tek jedan, pa bi do kraja godine mogla da bude najviše 2,5 odsto. Veća restriktivnost bila bi na uštrb zadovoljenja nekih realnih potreba privrede i građana. Njome se ne bi ciljala inflacija, već nešto drugo. Šta je to – neka objasne u Narodnoj banci.

--------------------------------------------------------------------------

Šta to kontroliše država

– Cene koje država administrativno kontroliše, prema podacima zvanične statistike, učestvuju sa 46 odsto troškova u potrošačkoj korpi. Ali na spisku kontrolisanih proizvoda iz korpe i dalje se vode i neki, recimo hleb i mleko, čiji su cenovnici odmrznuti već nekoliko godina, pa je učešće administrativno kontrolisanih cena realno ispod 40 odsto. Stoga postoji predlog da se lista ažurira radi jasnije predstave – kaže Janko Guzijan, državni sekretar za finansije.

– Pod administrativnom kontrolom (potrebna saglasnost nadležnog ministarstva ili drugog državnog organa pri utvrđivanju novih tarifa) sada su: cene energenata – derivata nafte i struje, ali i komunalno-stambenih usluga i usluga društvene zaštite dece (vrtići, obdaništa) koje su nadležnost lokalne samouprave, PTT-a i saobraćajne usluge (putarina), pretplata za TV, lekovi, osiguranje automobila (na specifičan i za objašnjenje nešto komlikovaniji način) i posredno i duvana (cigareta) – kaže Guzijan.