Нагађања о децембарским изборима

Иштвану Пастору, председнику Скупштине Војводине и лидеру Савеза војвођанских Мађара (СВМ), сви се неовлашћено „мешају у посао” и најављују покрајинске изборе за 20. децембар.

О томе када ће расписати покрајинске изборе, да ли ДС у јавном животу игра „поцинкованим” картама и да ли је СВМ тројански коњ републичке власти, али и о томе како му је Вучић обећао да неће никада од њега тражити да промени своје коалиционе партнере на покрајинском нивоу и због чега је забринут за Европу док мигранти масовно крше закон и нелегално прелазе границу, Пастор говори за „Политику”.

Изгледа да су се досад сви политичари из СНС-а изјаснили о ономе о чему једино ви можете да одлучите – да ли ћете расписати покрајинске изборе за 20. децембар.

Евергрин тема парламентарне демократије јесте питање када ће бити избори. Што се тиче тог 20. децембра, мислим да су то нагађања. Никакве разговоре око тог двадесетог или било ког другог датума нисам водио. Једнозначно је да је крајњи рок за расписивање покрајинских избора 22. март, а могућности за раније расписивање избора су таксативно веома чврсто описане. У том смислу, председник парламента нема слободу у доношењу одлуке, већ мора да поступи у складу с тим правилима. У овом моменту се не чини реалним да ће премијер или влада да поднесу оставку, а оно што постоји као једна од могућности која може да уследи, и исто је легална и легитимна, јесте да трећина посланика покрене иницијативу да се о расписивању избора пре рока изјасни Скупштина. Да ли ће неко од политичких снага сматрати да је то из неког разлога целисходно, то није моје да ценим. Ако таква формалноправно исправна иницијатива буде стигла, ставићу је на дневни ред.

Разговарамо дан пошто је Марта Такач изабрана за директора „Војводинашума”, а с тим се сагласио и ЛСВ.

У једном моменту о СВМ-у и мени створена је слика као да је то нама персонално питање, а само та фирма значајна. У суштини, радило се о следећем: ДС је договорио питање управљања „Војводинашумама” и са СВМ-ом и с Лигом. И једни и други смо били убеђени да је то део коалиционог договора и да сада неко жели да то стави под знак питања. Испало је да је ДС, нажалост, играо „поцинкованим” картама, све док нисмо сели за исти сто и дошли до закључка да је исто било понуђено и једном и другом. Мислим да се тако не може водити јавни посао, управљати значајним токовима, градити однос не само између партнера него и учесника јавног живота, где треба да постоји минимално поштење. Морам да кажем да је тај период био, с једне стране, доста тежак, а с друге, користан, због тога што смо кроз рашчишћавање тих ствари и разговоре у три рунде имали могућности први пут после не знам колико времена да седимо за истим столом и обраћамо се једни другима. Након тога наши односи доведени су у стање нормале. Не мислимо о свим питањима исто, али постоји отвореност, разумевање и колегијална, одговорна комуникација.

У политичком смислу ви сте у некој врсти Прокрустове постеље, где треба да се „уклопите” у републичку коалицију са СНС-ом и покрајинску с ДС-ом и ЛСВ-ом?

У Србији се очекује да сте с неким партнер линеарно на свим нивоима, а ако није тако, онда је то политичка прљавштина или не знам шта. Ми смо са ДС-ом и Лигом били коалициони партнери на покрајинском нивоу пре него што смо били са СНС-ом и СПС-ом на републичком. Приликом успостављања партнерског односа са СНС-ом после избора 2012. године, мени ни Вучић нити било ко други ни у једном моменту није условио партнерство. Вучић ми је само рекао: „Никада то од тебе нећу тражити.” Тај договор је с његове стране био поштован до у милиметар.

Недавно се Пајтић пожалио да му републичка влада не одговара на позиве за заједничку седницу влада. Зашто му нисте помогли да успостави контакте?

Нисам у том делу био довољно успешан не због тога што ја нисам хтео него због тога што сам пре свега у ДС-у у тим моментима доживљаван као тројански коњ, као неко ко жели на мала врата да доведе неког другог. Мислим да смо због тога доста губили као држава и као регион јер ништа од круцијалних ствари нисмо успели да доведемо ближе решењу, а камоли да решимо. Ни закон о финансирању, ни закон о надлежностима, ни велике инфраструктурне пројекте, ни питања изборних правила, ни низ других ствари око којих сам имао поштену иницијативу. Да је то могло бити другачије, најбољи показатељ је оно што смо успели да урадимо око статута. Ако смо ту успели, не верујем да нисмо могли и друго.

Ипак, као да сте „омекшали” у одбрани Војводине и њених јавних предузећа. Мислим на укидање „Електровојводине”.

Не желим да улазим у ту шуму, али судбина „Електровојводине” запечаћена је за време претходних влада, у оном периоду када је на свим нивоима овом државом управљала Демократска странка. Тада су усвојени стратешки документи који су трасирали те путеве и, када се овај документ нашао на дневном реду Скупштине тада су сви возови одавно били прошли. При чему морам да кажем да је било могуће и да се постави оваква организација, али да седиште и репер квалитета не буде Београд већ Нови Сад. Једна смо држава са једним електродистрибутивним системом, где пише да централа мора да буде у Београду?

Али сте подржали ВАНУК?

Не видим проблем у томе да Војводина има своју академију наука и уметности. Не видим у томе никакав доказ амбиције разбијања научног простора или простора државе. Не видим ни трунку никакве сепарације што се, нажалост, перманентно појављује у јавном говору када се уопште говори о академији. СВМ је стао уз ову одлуку због тога што мислимо да идеја војвођанске академије јесте цивилизацијска тековина и желимо да се претвори у реалност. Али је та одлука проблематична, фалична и то ће се појавити у оном моменту када та установа буде влади послала свој статут, јер ће из статута морати да се види о чему се ту ради, о установи или академији која је прикривена у плашт покрајинске установе. Тај ко буде морао да је претвори у живи организам, имаће огроман проблем како са њим да изађе на крај, али то је питање везано не за скупштину, већ за управни одбор и покрајинску владу.

Да ли и даље мислите да је Мађарска донела добру одлуку подизањем зида према Србији?

Немам потребу да мењам свој став, свака држава има право да донесе одлуку о начину одбране своје земље. Нисам гласноговорник Мађарске и не желим да ме било ко доживи као некога ко има две могућности између којих може да бира. Када сам изговорио ту реченицу, водио сам рачуна и о местима у Србији где се тај проблем пуном жестином манифестује, а то су Прешево, Суботица и Кањижа. Ово што се дешава око тог несретног зида може Србији да буде од користи јер, ако туда не могу да прођу, изабраће другу путању. Видео сам реакције на моје реченице, али морам имати емпатије и према мојим суграђанима који се свакодневно сусрећу са овим проблемом.

Подизање зида ни у Европи није дочекано с једнодушним одобравањем.

Оно што морам да кажем јесте да се суочавамо са огромним проблемом – масовним незаконитим преласком преко граница. Сусрећемо се са појавом коју су проузроковали велики светски играчи, а ми овде у Србији, Мађарској, читавој Европи, таоци смо последица те ситуације. Мислим да је замена теза када се јавни говор у Европи усредсређује на зид, уместо на решење, на санирање проблема тамо где је он настао. Нисмо ми проузроковали ни распад читаве те одбрамбене линије северноафричких држава, које су пале као последица „арапског пролећа”, нити смо ми проузроковали ситуацију у Авганистану и Сирији. Овај проблем не може да се решава правилима и начинима функционисања демократског света, јер ово није питање слободног кретања људи, већ масовног кршења закона. Зидом се не спречавају људи који поштују закон, они који имају пасош и иду на гранични прелаз, укључујући и Сиријце и Авганистанце. Страховито сам забринут за судбину простора у којем живимо, ту не мислим само на Србију већ и на Европу. Не знам како ће Европа са овим да изађе на крај, не знам како ће Немачка и Француска да изађу на крај са масом људи који овуда само пролазе, а тамо остају јер очекују остварење свог сна. Прогнозе говоре да је ово за сада дечја игра у односу на огроман талас људи који је практично перманентно у покрету. Решења се морају наћи иначе ће се свет преврнути.

---------------------------------------------

Дисциплина и диктатура

Унутар своје странке сте последњих месеци изложени жестоким критикама да сте диктатор, а у одговору на нападе, странка је најавила и дисциплински поступак према свом републичком посланику.

Од приказивања мене као човека којим се управља, сада испада да диктаторски руководим странком. Није проблем у различитом доживљају одређених ствари, већ у томе што се ствари око којих се разговора унутар странке сутрадан појављују у медијима. Мислим да то није у реду, нарочито због тога што то чине људи који су у партијској расправи остали у мањини. Без обзира на то колико се човек трудио да нађе компромис, када видите да нема воље за постизање компромиса, ствари се морају пресећи. Нама се никада није десило да се 30 дана неко од посланика не јави ниједном колеги из посланичког клуба и да се при том без најаве не појави девет скупштинских радних дана. СВМ није странка која трпи такво понашање.