Шта се спрема у босанском лонцу?

Од нашег дописника

Бањалука – Још откако је оштром реакцијом америчке амбасаде у БиХ на одлуку Скупштине РС о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ најављено додатно захлађење односа РС и америчких представника у Сарајеву, било је јасно да ће ствари отићи поприлично далеко, што је пре неколико дана потврђено и отвореним сукобом Милорада Додика председника РС и амбасадорке САД у БиХ Морин Кормак. Повод за сукоб је то што је Кормакова у колумни у „Независним новинама” оценила да је у БиХ потребна уставна реформа, тврдећи чак како је у разговору са творцима Дејтонског споразума добила и потврду да никад није било планирано да 20 година од рата на снази буде првобитна верзија тог споразума.

Док ставове амбасадорке Кормак једни повезују са обећањем Ричарда Холбрука датом муслиманском руководству у Дејтону, који је наводно рекао да је њихово да потпишу, а да на САД остаје то накнадно разграде, други верују у то да Америка кроз одрицање од Дејтонског споразума никад себи не би дозволила такво подривање властитог кредибилитета и ауторитета и подвлаче да је тренутно стање у БиХ далеко од првобитне верзије „Дејтона”, на штету РС. Додик је захвалио Кормаковој што је отворено саопштила да свих протеклих година није било искрене намере да се очува изворни Дејтонски споразум, него да се иде на његово укидање и унитаризацију БиХ, те поручио да у том случају Српска има право да врати своју државност коју је унела у тај међународни уговор. Додик је напоменуо да је РС у тај споразум унела своју државност, територију, институције, вољу народа и да се жртвовала да би успоставила мир.

„Српска је постојала пре овакве БиХ и старија је од ње овакве. Српска, ако неко тврди да ’Дејтон’ треба укинути, има право на све оно што је пре тога имала – своју територију и границу, граничну полицију, војску, порезе...”, истакао је Додик и поновио да РС није за укидање Дејтонског споразума, него за његово очување и доследну примену. Говорећи о ставовима Кормакове – да је због чланства у ЕУ потребна уставна реформа у БиХ, те да је остварен првобитни циљ „Дејтона” да оконча рат и да се поставља питање његове данашње улоге – Додик је рекао да је неуобичајено да амбасадор САД на овај начин показује свој однос према међународном уговору.

„Њој вероватно није познато да постоји конвенција о међународним споразумима потписана у Бечу која говори о томе да се међународни споразуми морају поштовати и примењивати”, каже Додик и подсећа да је „Дејтоном” успостављен и политички систем у БиХ, који је прецизиран Уставом.

„Кормакова заправо саопштава да је то од почетка с америчке стране била превара, а да смо једини проблем ми Срби, који смо упорни у томе да бранимо своју аутономију”, сматра Додик.

Председник РС је захвалио Кормаковој на потврди да су њени претходници у Америци сматрали да је Дејтонски споразум привремен и да га треба рушити.

„Ми смо увек мислили да је то највећи успех америчке администрације, не само у том времену него и данас, али очигледно постоје неке скривене намере које нам је она саопштила на један веома отворен начин. И поред разочарања њеним ставовима, морам јој бити захвалан што је отворила очи многима који не верују да је управо оно што је она написала једна стратешка политика коју смо гледали код многих амбасадора”, навео је Додик и подсетио да су свих ових година након „Дејтона” амерички званичници говорили да је Дејтонски споразум међународни уговор који се мора поштовати, изразивши уверење да ставови Кормакове ипак нису званични ставови САД.

Додик је додао и то да је Дејтонски споразум креација америчке администрације и да су основа за креирање Устава БиХ била уставна решења у САД, због чега, каже он, чуди што амбасадор овако, на посредан начин, побија и свој устав. Поједини аналитичари цене да ставови Кормакове могу да буду наговештај нових притисака на РС и да се за 20. годишњицу можда спрема додатна разградња „Дејтона”, али да се то не сме допустити, будући да је Српска у распаду Југославије једина и највећа победа Срба с обе стране Дрине.

„Опција да из БиХ изнесе оно што је унела, Српској припада у складу и са домаћим и међународним правом”, каже декан Правног факултета у Бањалуци Витомир Поповић. Питање шта се спрема у босанском лонцу поставио је Славко Митровић, један од најутицајнијих чланова Додиковог СНСД-а, који важи за добро упућеног у међународне односе. Он каже да је план видљив не само у контурама и да се он најпре односи на домен јавних финансија, истичући да је Српској заврнута славина из Светске банке и ММФ-а како би се изазвали социјални немири.

„Ентитетима прети дављење, а онда Савет министара и Председништво БиХ као државни органи добијају подршку ЕУ, САД, а од ММФ-а и Светске банке и финансијску помоћ. Тако се неформално укидају ентитети као неспособни да решавају проблеме привреде и грађана. Та стратегија постоји одраније, када је Педи Ешдаун преносио надлежност за војску и полицију на ниво БиХ и одузимао финансијску надлежност ентитетима. Његов приступ је био једноставан: ставити контролу пореза у руке централних органа БиХ и ентитети ће увенути, како јавно сведоче високи службеници ОХР-а”, оценио је Митровић и подвукао да је БиХ конфедерално-федерална заједница два ентитета и три народа, те да нема властиту територију будући да је она у омеру 49 на према 51 одсто подељена између РС и ФБиХ.