Два адута Србије за ММФ

Премијер Александар Вучић спремио је два кеца из рукава која ће извући на преговарачки сто у разговорима са Међународним монетарним фондом (ММФ), око 20. августа, како би их убедио да пристану на најављено повећање плата и пензија.

Први је повећање процене очекиваног привредног раста са нула на 0,5 одсто, а други увођење акцизе на струју која је ступила на снагу 1. августа, а која ће у буџет донети око 17 милијарди динара.

Какве везе има очекивана стопа привредног раста са најављеним повећањем плата и пензија? Бруто домаћи производ (БДП) представља све што грађани и привреда створе за годину дана, а преведено у паре раст од 0,5 одсто износи око 150 милиона евра. Минус у државној каси ММФ гледа као удео у БДП-у, па ће за 150 милиона евра већи БДП створити већи фискални простор. Танјуг је јуче објавио да ће ММФ повећати стопу раста за Србију са нула на 0,5 одсто. Приликом претходне посете Мисија је кориговала процену раста БДП-а са минус 0,5 на нула одсто. Уколико крајем августа Фонд заиста још једном коригује своју прогнозу, биће то трећа корекција у 2015. Првобитно су аналитичари ове међународне финансијске институције очекивали да ће привредна активност ове године бити у паду од један одсто.

Још једна околност ће министру финансија Душану Вујовићу умногоме олакшати буџетску позицију. Државну касу за ову годину он је скројио на процени да ће привредна активност бити у паду од 0,5 одсто. Уколико ове године заиста буде остварен раст од 0,5 процената, за Вујовића ће фискални простор бити комотнији за 300 милиона евра.

Такође, увођењем акцизе на струју годишње буџет ће приходовати око 17 милијарди динара годишње. С обзиром на то да повећање плата и пензија за само један одсто укупне расходе повећава за око осам милијарди динара, тај износ биће довољан да се лична примања грађана и пензионера увећају за око два одсто. Министар Вујовић је, већ пре извесног времена правдајући увођење акцизе на струју пред посланицима, истакао како ће главни резултат ове мере бити повећање прихода у буџету. Грађани и пензионери којима су лична примања смањена на неки начин морају бити награђени за своју жртву. „После прилагођавања које смо имали од октобра прошле године, то значи да ће грађани добити награду за своју жртву”, рекао је тада Вујовић.

Хипотетички гледано, већи БДП за 0,5 одсто могао би плате и пензије да повећа за додатна два одсто, па се у укупном збиру долази до повишице од четири процентна поена, о којима се већ писало. Рачунице показују да би таква повишица трајно повећала расходе за око 30 милијарди динара.

Истина, на крају јула забележен је и суфицит у буџету од 2,2 милијарде динара. Томе је највише допринео већи проход од ПДВ-а (39,6 милијарди динара) и висок приход од акциза (27,7 одсто). Није познато шта је погурало раст акциза, али када је о ПДВ-у реч, кључ је у пореском календару, јер се овај порез наплаћује квартално. Иначе, и ранијих година у току летњих месеци Србија је имала суфицит у државној каси. И за време Мирка Цветковића, али и лане, када је Душан Вујовић преузео дужност од Лазара Крстића. Међутим, далеко од тога да ће 2,2 милијарде динара јулског суфицита бити довољно да се плате и пензије повећају. Кад би само тај вишак у каси био искоришћен за повећање личних примања грађана и пензионера, повећање би износило свега 0,25 одсто. Како су раније истицали и премијер Вучић и министар Вујовић, у првих шест месеци дефицит је за око 60 милијарди мањи од плана који је договорен са Фондом. Питање које поставља Фискални савет јесте који део тих уштеда има трајни карактер. Неисплаћене отпремнине и капитални издаци који се не реализују појавиће се као трошак већ следеће године.

Такође, из Фискалног савета неколико пута су упозорили да није време за повећање плата и пензија. Њихове рачунице показују да би минус у државној каси требало да се смањи на један одсто БДП да би удео јавног дуга у националном колачу почео да се смањује. Такође, чак и ако минус у српској каси на крају ове године буде око три одсто (што је дозвољено по Мастрихтским критеријумима), то не значи ништа друго до дефицитарно финансирање и да ће држава и даље морати да се зајми. У том случају око милијарду евра, а нама, ваљда, циљ мора да буде свођење јавне потрошње у оквире расположивог дохотка.