Играчи се коначно разиграли

БАЛЕТСКА КРИТИКА 
Од када је у новембру прошле године на сцени Народног позоришта постављена нова верзија балета „Дон Кихот” у кореографији Владимира Васиљева, у овој представи су се смењивале премијерне и репризне поставке солиста Београдског балета. Неке улоге су имале чак три поделе, што је корисно јер се у њима млади солисти испробавају, а та позитивна компетиција чини да се представа технички одржава на вишем нивоу.

С обзиром на то да нове генерације првака тек стасавају у улози Базила (Јован Веселиновић и Јовица Бегојев), а првакиња Ана Павловић је у зениту своје играчке каријере, па тако у овом балету за сада нема адекватног партнера, у госте је дошао Роналд Савковић, првак Берлинске државне опере, кога је наша публика већ имала прилике да види, једном управо у балету „Дон Кихот”. Било је то пре десет година када је наступао са Ашхен Атаљанц. У две представе које је овај пут одиграо у Београду, Роналд као да није био у пуној форми, јер овај играч се сматра правом европском балетском звездом, па су тиме и очекивања публике велика. Он је наравно показао лепе, високе скокове, солидну вртешку и изузетан сценски шарм, али као да је своју игру ставио у други план и био на првом месту изванредан партнер Ани Павловић, која је коначно у улози Китри могла да дође до пуног изражаја. Растерећена и опуштена Ана је приказала виртуозну, технички беспрекорну игру, а у другом (заправо у овој верзији првом), чину, у слици Сна, њена мирна појава и дуги, лепи баланси оставили су утисак врхунске уметничке интерпретације. Иако први пут наступају заједно, Ана Павловић и Роналд Савковић су деловали као изузетно складан пар, а дугогодишње искуство на сцени дало им је потребну уиграност и спонтаност, која је у тумачењу главних ликова балета „Дон Кихот” заиста неопходна.

Управо та уиграност и спонтаност главних актера мањкала је у поставци „Дон Кихота” која је изведена на сцени „Сава центра”, у којој су као солисти наступили гости из Енглеске - Давид Макатели и Аста Базевишут. Овај пар такође први пут наступа заједно, али оно што је вероватно пресудно утицало на помало укочен и неубедљив однос који су имали на сцени, био је мањак проба Давида Макателија са ансамблом у овој кореографској верзији. То је очигледно довело до тога да овај изванредни играч, првак Краљевског балета у Лондону, не прикаже свој играчки максимум. Он је често у масовним сценама деловао несигурно, али је био врло убедљив у деловима који су за њега остали непромењени, у својој соло варијацији која је модернизована и освежена малим играчким бравурама, као и у па де де-у. Његови скокови су изузетно елегантни, а распон и чистоћа линија импресивни. Аста Базевишут је такође приказала изванредну техничку припремљеност. Ова балерина има беспрекорно израђене ноге, одличну вртешку, стабилност и изузетну прецизност у готово сваком кореографском пасусу. У улози Китри показала је изузетну техничку и стилску чистоту игре. Несумњиво је пред њом озбиљна балетска каријера, будући да је тек солиста, а не првакиња Енглеског националног балета. И управо тај мањак сценског искуства у водећим улогама, мањак зрелости и супериорности у улози Китри, било је оно што је недостајало да би утисак био потпун.

Али овај пут, на далеко већој сцени „Сава центра”, декор и бројни ансамбл „Дон Кихота” дошли су до пуног изражаја. Играчи су коначно могли да се разиграју у великом простору, одлично увежбан ансамбл и велики трг на коме се одвија већи део радње сада су изгледали далеко убедљивије. Тако је и игра мушког ансамбла у сцени у Циганском табору добила на снази и атрактивности. Стандардно добри били су солисти, на првом месту Тамара Ивановић као Мерцедес и Олга Олћан као Циганка, затим овај пут нешто сигурнији Дејан Коларов као Тореадор, врло самоуверена Ивана Козомара као другарица, и први пут, не тако убедљива Бојана Жегарац у улози Дријаде. Пауза у раду ове балерине учинила је своје па ће требати још неко време да се она врати у пуну форму. Стандардно добри у својим карактерним улогама Светозар Адамовић као Санчо Панса и изузетно духовит и шармантан Денис Касаткин као Гамаш, успели су да у својим секвенцама разгале и насмеју публику „Сава центра”.