Немачка борба са мржњом према избеглицама

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Премда у међународним медијима, углавном из Немачке, доминирају вести и фотографије све чешћих напада на тражиоце азила, којих је ове године око 300.000, у немачкој јавности из дана у дан јача својеврсни покрет јавних личности које се боре против све израженије мржње према избеглицама. Иако су поједини локални политичари због подршке избеглицама добили претње смрћу или им је аутомобил дигнут у ваздух, то није спречило политичара Мартина Пацелта да у свој дом прими избеглице из Еритреје, а Тила Швајгера, једног од познатих немачких глумаца и редитеља, да започне изградњу приватног дома за прихват тражилаца азила.

Последњи у низу јавних личности које су гласно изрекле негодовање због нарастајуће мржње према дошљацима јесте новинарка првог канала немачког јавног сервиса АРД Ања Решке, која је у уредничком коментару у вечерњем дневнику изнела искрену молбу суграђанима да подигну глас против насиља и мржње према избеглицама. Она је истакла да би добила велики број коментара пуних мржње ако би јавно у програму рекла да сматра да би Немачка требало да прими и „економске избеглице”. Израз економске избеглице се пре свега односи на оне који долазе са Балкана јер они „беже од сиромаштва”, за разлику од оних са Блиског истока и из Африке, који беже од сукоба или политичког прогона.

„Донедавно, такви коментатори су се крили иза псеудонима. Али, сада се такве ствари објављују под правим именима. Очигледно није више срамота. Напротив, за реченицу као што је ’прљаву гамад треба удавити у мору’ можете да добијете разумевање и много лајкова. Уколико сте дотад били један анонимни расиста, наравно да се одједном осећате сјајно”, рекла је Решкеова и додала да се расисти не могу игнорисати као да су идиоти „јер то нису само речи”. „Заправо су се већ догодили оружани напади на избегличке смештаје. Ширење мржње на интернету је имало динамички утицај на поједине групе.”

Оно што је највише изазвало расправу у немачкој јавности јесте то што је ова немачка новинарка истакла да јавност не може само препустити властима да они спрече расистичке и екстремистичке ставове у јавној расправи, иако је неколико људи оптужено за говор мржње на интернету.

„Коментатори мржње морају да схвате да друштво то неће да толерише... Ако не делите мишљење да су све избеглице терет који би требало прогонити, спалити или угушити, онда би требало да то јасно и кажете”, рекла је Решкеова, чији ТВ коментар је наишао на велику подршку, али и немали број негативних коментара.

Иако први човек немачке тајне службе Хансе Георг Масен каже да постоји опасност да ултрадесничарска група „Трећи пут” нападне не само избегличке домове већ и саме избеглице и људе који им помажу, политичар Мартин Пацелт је ових дана у свој дом примио двојицу младих избеглица из Еритреје. Како пише дневни лист „Велт”, он је избеглице примио у своју кућу у селу Бризену код Франкфурта на Одри, где живи са супругом и дететом, при чему им је понудио не само смештај већ и помоћ у учењу немачког језика.

„Ми желимо да им овде понудимо почетну помоћ, да им помогнемо да науче језик и да их после, као нашу сопствену децу, пустимо у живот”, рекао је Пацелт, који је савезни посланик Хришћанско-демократске уније Ангеле Меркел и некадашњи дугогодишњи градоначелник Франкфурта на Одри, на истоку Немачке.

Пацелт је већ добио претње смрћу, али каже да својим чином жели да подстакне друге јер сматра да Немачка мора преузети све оне који беже од рата.

Немачки медији су минулих дана забележили неколико сличних примера „обичних” Немаца који су понудили избеглицама свој дом, организовали за њих учење језика и пружили им финансијску помоћ. Примера ради, у Берлину је стартовао пилот-пројекат у оквиру којег је у једној петоспратници заједно почело да живи шест Немаца и 16 азиланата, углавном из Сирије и Авганистана. И док новинске репортаже првенствено бележе дирљиве моменте помоћи Ирачанима, Курдима, Сиријцима и Еритрејцима, који скоро стопроцентно добијају азилантски статус у Немачкој, изостаје већи број оних који помажу онима који су дошли са Балкана јер их Немци сматрају лажним азилантима, будући да беже „само” од сиромаштва.