Сва мука на папиру

Узми лист папира и оловку, пронађи миран, тих и удобан кутак у којем се осећаш опуштено, препусти се мислима и осећањима и почни да пишеш, ослободи из срца и душе све оно што те тишти и боли, и што ти спутава енергију и самопоуздање.

По сведочењу многих који се на овај начин опуштају овај изузетно једноставан метод, назван „експресивно писање“, помаже у постизању духовног растерећења и унутрашњег мира. Ову терапију, којој се последњих година посвећује изузетно велика пажња, и психолози препоручују у борби против ужурбаног начина живота и свакодневног стреса.

– Писање дневника и уопште стављање мисли на папир, осећања и догађаја, посебно оних који су изразито тешки и болни, свакако се препоручује, јер постоје истраживања која говоре да се на неки начин онога што нас мучи тако и ослобађамо. Џејмс Пенебејкер, светски познат професор психологије са Универзитета у Тексасу, творац је технике „експресивно писање“. Он је почетком осамдесетих година двадесетог века покренуо истраживање које је многима променило живот. Тридесет година након тога, и стотине других студија потврдило је ефикасност „експресивног писања“ – истиче Оливера Новаковић, клинички психолог.

Користећи ову технику људи које су доживели емотиван стрес, неку врсту трауме у разним животним ситуацијама (у случају болести и слично) или смртни губитак, након неколико месеци осећали су се срећнијим и све мање су их опседале црне мисли у односу на период пре почетка писања.. Како изражавање најдубљих емоција кроз писане речи може да нас релаксира и да нам помогне да зацелимо душу?

– Са једне стране, стављањем проблема на папир, могуће их је посматрати из другачије перспективе, да не будемо толико преплављени њима. Тако их, дакле, можемо посматрати као причу трећег лица, што је свакако мање болно, а отвара могућност за анализу. Тим пре што смо често склони да преко ствари претрчавамо и заборављамо их, а вођење белешки на један континуиран начин пружа дугорочнији увид у сопствена осећања, мисли, понашања, мотивације, потребе, жеље… – објашњава психолог.

Што је најважније, због ове терапије није потребно одлазити код лекара. Можемо је спроводити кад год осетимо потребу, код куће, на клупи у парку, у канцеларији кад останемо сами... Важно је да нађемо место где нас нико неће узнемиравати и да све своје мисли и најдубља осећања која нас муче без сувишног размишљања пренесемо на папир. Можемо писати о истом догађају сваког дана. То зависи од наше потребе.

Основна идеја јесте да једноставно истражујемо своје најдубље мисли и страхове. Пошто не остављају сви догађаји подједнако дубоке трагове на наш живот, Оливера Новаковић мисли да треба причати, односно писати, пре свега о оним догађајима који нас муче, који нас узнемиравају, или који изазивају неке повишене емоције или дисфункционална понашања.

– Непотребно је сваку ситуацију подвргнути анализи. Онда би и сама анализа постала бесмислена јер бисмо од толике анализе заборавили оно главно – да живимо. Пенебејкер наводи да је важан континуитет и посвећеност, односно да треба писати минимум 20 минута четири дана заредом. Такође, да оно о чему пишемо буду догађаји, осећања, мисли, који су лични и важни за нас. Важно је писати у континуитету, кад кренемо, да не стајемо! Треба писати без обзира на правопис, тачке и зарезе, само пустити да мисли несметано теку као река. Оно што пишемо – пишемо за себе, то нико други неће видети, тако да можемо бити апсолутно искрени. На крају ми одлучујемо шта ћемо са папиром урадити. Да ли ћемо га сачувати или згужвати и бацити. С друге стране, ако је тема превише болна и мислимо да ће нас враћање тих мисли, осећања или догађаја „гурнути преко ивице“ прекинимо са писањем. Важно је да пратимо свој осећај. Међутим, суочавање са собом понекад нужно носи бол, тако да ћемо се често осећати тужно, нерасположено, бесно… Али, важно је да знамо да ова осећања на крају ишчезну, јер су она као таласи – описује сликовито наша саговорница.

По њеном мишљењу „експресивно писање“ не представља бег од директног суочавања са људима који су имали удела у дешавањима која су нас повредила.

– Некада у животу нисмо у ситуацији да људима саопштимо одређене ствари, а имамо потребу да своје мисли и емоције „пустимо напоље“. Често је то зато што можда та особа није поред нас, или је преминула, а понекад просто и због услова живота неке ствари не можемо неким људима рећи (на пример својим надређенима колико су нас разљутили), јер у том тренутку немамо капацитет за то. Али зато постоји папир који трпи све. Понекад нам наше мисли, којима се вратимо у неком тренутку „отворе очи“ за могуће решење проблема. Сагледано из друге перспективе или друге временске димензије проблем постаје лакше решив. И не само то, људима је лакше када своје емоције изнесу, па макар и на папиру. Међутим, то не значи да човек кроз живот са неким собама или стресним ситуацијама не треба да се конфронтира лицем у лице. Ово је само техника која може у одређеним ситуацијама, за одређене проблеме да буде од велике помоћи – подсећа психолог.

Наша саговорница каже да од нас зависи да ли ћемо своје белешке у одређеном тренутку показати онима на које се односе или их држати на најскровитијем месту.

– Ми бирамо шта ћемо са својим белешкама урадити. Не постоји универзално правило. Понекад су из забелешки настајала најлепша дела књижевности. С друге стране, неке особе могу да изаберу да своја писања никада никоме не покажу или, као што сам рекла, да их униште. Чувени је пример писања писама умрлим особама које смо волели, а са којима нисмо стигли да се поздравимо. Понекад, рећи све што смо хтели, а нисмо могли, представља катарзу која особи помаже да настави даље. Не постоји правило да ли ћемо одлучити да своје белешке прочитамо целом свету или да остану заувек скривене. Односно, једино правило је оно које ће помоћи да се осећамо боље – истиче Новаковић.

Дакле, „експресивно писање“ је форма самоисцељења. То је као причање са пријатељем или терапеутом. Али, ми у стварности не причамо о многим личним стварима, јер мислимо да би то могло да нашкоди нашем односу или да ће друга особа да нас осуди. Добробит писања лежи у томе што се не излажемо таквом ризику. Оно нам помаже да се отворимо када осећамо да нема никог са ким бисмо могли да причамо о стварима које су уздрмале наш живот. Можемо писати кад год мислимо да би то могло да нам помогне. То је креативни аналгетик против бола душе. О „експресивном писању“ би требало размишљати као о средству које ће нам увек бити на располагању, уместо лека у ормарићу. Зато понекад може да буде корисно да сами себи прочитамо оно што смо раније записали.

– Људи су склони да, преплављени различитим емоцијама попут беса, кривице, депресије, и других негативних емоција, не виде решење проблема и остају „заробљени“ у својим мислима, тренутним животним улогама и обрасцима понашања. Стога, често може бити корисно вратити се на одређени проблем и сагледати га са временске дистанце. Са новим искуствима и у другачијем расположењу, можемо имати увиде које до тада нисмо имали. Можемо видети ствари које су до тада биле замагљене. Понекад је временска дистанца драгоцен мост ка разумевању некадашњих магловитих мисли, одлука, осећања, понашања… Може нам пружити нова, драгоцена знања са којима можемо бирати другачије „путеве“ од оних које смо до тад бирали – закључује Оливера Новаковић.

------------------------------------------------

Када није добро

Нека истраживања показала су да спровођење терапије „експресивним писањем“ пребрзо након стресног догађаја може изазвати још дубљу трауму и тежа осећања, јер је потребан одређени временски период након којег је човек спреман да се у било којем облику суочи са траумом.

------------------------------------------------

Позитивни учинци
„Експресивно писање“ помаже у случају анксиозности, трагедије, туге,елиминише стрес, несаницу, тескобу... Али, многе студије су потврдиле благотворно деловање „експресивног писања“ и код особа с нарушеним физичким здрављем. Познато је да су стрес и слична негативна стања ума узрочници многих тегоба и болести, а с обзиром да терапија писањем ублажава већину негативних емоција, тиме позитивно делује и на физичко здравље. Према спроведеним студијама, „експресивно писање“ побољшава функције јетре и плућа, смањује крвни притисак... Препознато је и снажно деловање на имунолошки систем, што се позитивно одражава на опште здравствено стање.