Понедељак, 20.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Највише краду „заставина” возила

Највише краду „заставина” возила
Небојша Капларевић (Фото Р. Крстинић)

У Београду се у просеку дневно украду три аутомобила.

Од почетка године у престоници се на удару лопова нашло 641 возило, а у истом периоду прошле године 668.

– Краду се сва возила, нема правила, а највише јефтина и „заставин” програм. Украдени аутомобили најчешће заврше препродани у деловима или на КиМ – каже за „Политику” Небојша Капларевић, начелник Одељења за сузбијање имовинских деликата у београдској полицији.

У свом првом разговору за медије, од када је у јануару дошао на чело такозваног другог одељења, Капларевић напомиње да ради са тимом од 120 младих и способних инспектора, који су свакодневно у акцији.

– Моји људи кад загризу – не пуштају. Излазимо на црту најозбиљнијим криминалним екипама – тврди Капларевић и наводи да су се многе организоване разбојничке групе углавном „преселиле” у друге градове у унутрашњости, региону и Европи.

Организованог пресретања транспорта са новцем у првој половини ове године није било.

– Када је реч о банкама, сада их често пљачкају и појединци тражећи излаз из кредитних и зеленашких дуговања. Међу њима су и они који наводно имају приватне фирме, изгледају као јапији, живе у Белвилу – наводи Капларевић.

Имовински деликти су, оцењује наш саговорник, најбројнији од свих кривичних дела, а међу њима је највише тешких крађа. У летњем периоду, актуелно је обијање станова суграђана који су на одмору. Прошле године, поднето је 56 кривичних пријава за тешке крађе, а у првој половини ове 34. Занимљиво је да је полиција у првих седам месеци ове године поднела 79 пријава за преваре и фалсификате, док је током целе прошле године поднето 57 пријава за ова кривична дела.

– Углавном је реч о фалсификовању и злоупотреби платних картица којима су оштећене банке. У неколико акција смо нашли опрему, машине за писање и фалсификовање картица, као и рачунаре са подацима оштећених – каже Капларевић.

Одељење за сузбијање имовинских деликата у јулу је извело међународну акцију са Службом за сузбијање организованог криминала. Тада је ухапшено 11 особа, које су оштетиле неколико банака за 8.500.000 динара.

– Та екипа је перфектно фалсификовала документа. Код њих смо пронашли праве штампарије и око 100 картица – прича Капларевић.

Он додаје да је ове године ухапшен и фалсификатор чекова. Код њега је полиција нашла више од 3.000 лажних чекова. Опрему је држао у изнајмљеном, такозваном штек стану. Иако се труде да расветле сваки случај, наш саговорник наводи да их тужиоци понекад коче и успоравају.

– Када је тужилац сличне енергије и има исти однос према послу као и ми, тада нам да ветар у леђа. Али ако је незаинтересован и нема енергију, онда нас кочи и успорава.

Није све до нас, а сва одговорност је на нама – каже Небојша Капларевић.

Случај мале Маше

Акција спасавања отете девојчице Маше вођена је из Капларевићеве канцеларије. Јавност је била информисана из минута у минут о тој акцији, названој „Вихор”.

– „Вихор” је назив за акцију која се покреће када се догоди нешто велико што узнемири јавност. Тада градски секретар активира одређене службе и велики број њих се укључује у акцију. Свако добија своју улогу и задатак, а полиција између осталог блокира цео град – објашњава Небојша Капларевић.

Отмица девојчице Маше у Улици браће Јерковић била му је, каже, највећи изазов у досадашњем раду.

– У потрази за њом активиране су разне службе, а са некима смо први пут сарађивали. Било је динамично, изгледали смо као њујоршка берза – усијани телефони, усмеравање људи, предлагање идеја. То је уродило плодом и због тога је овај случај једна од најсветлијих тачака у нашим каријерама – наводи Капларевић.

Мала Маша је за свој други рођендан са родитељима посетила инспекторе који су је спасли из руку отмичара. Капларевић каже да овакви тренуци дају подстрек полицији за даљи рад. 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.