Украјина ступила у СТО

Украјина је коначно дочекала и тај дан. У уторак 5. фебруара, одлуком Генералног савета Светске трговинске организације (СТО), и званично је постала нови члан велике економске породице која већ броји више од 150 чланова, и која својом делатношћу, практично, покрива целу нашу планету. Улазак у СТО за Украјину представља не само економску победу и отварање многих перспектива него и јасно политичко признање за промене кроз које је ова бивша совјетска република прошла од дана осамостаљења пре 14 година.

Предстоји још да се о свему изјасни украјинска Врховна рада (парламент) што, упркос тренутној блокади рада највишег законодавног тела, не би требало уопште доводити у сумњу. Наиме, велики део административног посла, што је укључивало и доношење адекватних закона, обављен је док је владу водио Виктор Јанукович, лидер Партије региона која је после ванредних парламентарних избора у септембру отишла у опозицију. Једина парламентарна снага која се противи уласку Украјине у СТО је Комунистичка партија, али тешко је претпоставити да би њен став могао наићи на шири одјек, чак и међу „јануковићевцима”.

Потпис на документ о пријему, који је у уторак на пригодној свечаности у Женеви ставио шеф украјинске државе Виктор Јушченко, од великог је значаја и за СТО. Украјина је, после Русије, по површини највећа држава у Европи, смештена у самом срцу континента, са тржиштем које опслужује, безмало, 50 милиона становника, и веома динамичном привредом. Релативно технолошко заостајање за западним партнерима такође отвара простор за све оне који имају чиме да надоместе овај минус.

Приступање СТО ни у украјинском случају неће проћи без невоља по њене житеље и прети да изазове приличне економске турбуленције, посебно у сфери пољопривреде и ауто-индустрије, сматрају стручњаци. Срећом, овај удар требало би да има краткотрајан учинак. Истовремено, оживеће извоз производа металске и хемијске индустрије, и поред смањене потражње на светском нивоу. Председник Јушченко је оптимистички предвидео да ће производња у металској индустрији порасти за 22 процента, запосленост у индустрији, уопште, за 19 одсто, а извоз металских производа чак за 26 одсто.

Процес транзиције, после распада СССР-а, тешко је погодио већину Украјинаца као и укупну економију у земљи. Дивља приватизација, спроведена углавном у недефинисаним законским оквирима, изнедрила је узак круг олигарха који су, практично, преузели судбину државе у своје руке. Створени су велики кланови чему је допринела и подела на источни, богатији индустријски део земље, и западни у којем су услови за живот били умногоме неповољнији. Ова подела и данас, након релативног опоравка привреде, остаје основа политичких неспоразума у украјинском друштву.

Бруто национални доходак у Украјини 2006. износио је 364,3 милијарде долара и довео је на 28. место светске листе, док ју је Светска банка рангирала као средње развијену земљу. Према децембарским показатељима, просечан Украјинац месечно заради 1.675 гривни (335 америчких долара) што је ниже него у суседним државама, али зато са устаљеним годишњим растом од око 20 одсто.

Највећи проблем украјинске привреде остаје велика зависност од енергената (гаса и нафте) посебно оних који притичу из суседне Русије. Само 25 одсто потреба задовољава се из домаћих извора, 35 процената долази из руских извора а још 40 одсто из централне Азије, али и то кроз гасоводе и нафтоводе под контролом руских компанија.

Истовремено, Украјина је, захваљујући географском положају, највећи транзитни коридор руског гаса ка западном делу Старог континента. Чак 85 процената овог важног енергента који из бивше совјетске матице иде у западну Европу пролази кроз Украјину доносећи земљи и те како значајну финансијску добит. По многима, управо ова повезаност две бивше братске републике могла би пресудно да утиче и на скоро приступање највеће државе на свету Светској трговинској организацији.