Свет подељен око Космета

Од нашег сталног дописника

Њујорк, 19.фебруара – Генерални секретар УН Бан Ки Мун избегао је синоћ да, после хитне ванредне седнице Савета безбедности, прецизно одговори на питање – да ли приштинско једнострано проглашење независности Косова сматра легалним или нелегалним чином. Поновио је да ће тамо и даље да важи Резолуција 1244, која гарантује целовитост Србије, али није хтео да се супротстави тумачењу западних сила да тај документ „не спутава“ отцепљење покрајине.

Процеп у његовом индивидуалном службеном бићу одражавао је донекле и колективно стање духа у светској организацији, поготову у Савету безбедности. Упркос инсистирањима, понајвише из САД, да је „косовски случај толико јединствен да неће утицати на друге“, потврђује се да је, поводом статуса те покрајине, дошло до крупних глобалних подела. На једној страни су присталице неприкосновености територијалног интегритета постојећих држава, а на другој – заступници „практичности изузетака“ од општих правила.

Сведено на односе међу великим силама с правом вета у Савету – у првој групи су Русија и Кина, а у другој – Америка, Британија и Француска. Разлике међу њима су тако велике да ни колебљива расположења међу несталним чланицама неће моћи да промене чињеницу – да вето прети сваком пројекту за који нема консензуса, а кога нема на видику.

Упркос снажној подршци западних сила, Косово неће моћи да комплетира своју државност, јер Москва неће одобрити његово учлањење у УН и друге међународне организације, што је својство које припада свим неспорним државама. Запад ће, уједно, пореметити односе са Србијом јер је види мањом него што су њене границе, важеће и у УН…

Створен је тако опасан преседан. Бар из четири разлога: прво, успоставља се варијанта „статусног двојства“; друго, оспорени су принципи међународног права, међу којима је неповредивост територијалног интегритета; треће, повећава се подозрење међу великим силама; четврто, расту амбиције разних сепаратистичких покрета.

Вашингтон остаје при тврдњи како „косовски случај“ неће бити „заразан“. Али приштинску декларацију су већ поздравили они који рачунају да с њом расту и њихове шансе за отцепљење – Тајван (у Кини), чеченски побуњеници (у Русији), грузијске покрајине Јужна Осетија и Абхазија, молдавско Придњестровље. „Узимају је у обзир“, како се извештава, и покрети за издвајање из Шпаније, Британије, Шри Ланке, Ирака, Судана, афричких сложених земаља…

У приступу Запада примећује се низ противречности. На пример, шеф Беле куће Џорџ Буш у образложењу признавања проглашене независности Косова – емитованом са турнеје по Африци – нагласио је да ће то „донети мир Балкану“. Претходно су његови сарадници тврдили да на Балкану влада мир, уз бојазан да би косовски Албанци могли да прибегну насиљу ако им се не дозволи независност, па произлази да је Буш признавањем – смиривао само те „претеће елементе“.

Рекао је и да ће проглашену независност „историја потврдити као исправан потез“. Раније је Вашингтон често замерао Србији што се у драмама на просторима бивше СФРЈ „позивала на историју“, да би данас Бушу „историја“ постала једно од главних „помагала“ у правдању његове, изнутра и споља, непопуларне политике. Тврди, уз остало, да ће „историја одобрити“ и војни поход на Ирак, за који се испоставило да је наређен на основу погрешних претпоставки и да је та земља сада раздирана међуверским и међунационалним сукобима који уздрмавају и њен територијални интегритет.

У последњој години мандата, посвећен је и „личном историјском наслеђу“, па је вероватно помислио да ће сада лоше стојећу председничку заоставштину побољшати „косовским резом“. За то има подршку и претендената за његовог наследника из редова опозиције – међу којима је и супруга Била Клинтона чију балканску политику, у овом случају, Буш „финализује“.

Уједно, настоји да баш на Косову ојача стратешке везе с Паризом и Берлином, годинама поремећене због Ирака. Али, истовремено их погоршава с „растућим силама“ у какве се убрајају Русија и Кина, док Европа испољава нејединство.

Посебно је пољуљан ауторитет Савета безбедности, како је синоћ на седници упозорио и председник Србије Борис Тадић. Јер, својим потезима Америка и европске силе Косово узимају као „своју ствар“, и без одобрења Савета безбедности примењују „Ахтисаријев план о међународно надзираној независности“.

По канцеларијама и ходницима палате на Ист Риверу, као и по седиштима националних мисија, данас је настављена, чује се, дебата о „косовском случају“. Констатује се, уз остало, да се глобалне поделе тим поводом продубљују, да се многе етнички сложене земље прибојавају сепаратистичких реприза на сопственом тлу, да Савет безбедности неће смоћи снаге да надлежно реагује ни у другим међународним поремећајима. Да свет, другим речима, улази у нову фазу неизвесности поводом „јединственог косовског случаја“ којим се повећавају свакојака – нејединства.